7 dečjih navika koje bi trebale da vas zabrinu

Ovakve stvari u ponašanju deteta, roditeljima mogu otkriti da se problem neće rešiti sam od sebe

Ponekad deca izazivaju nervozu roditelja, i to potpuno normalno. Međutim, ako se neke situacije često ponavljaju, roditelji bi rebalo da obrate pažnju da im to ne izazivalo probleme u budućnosti. Stručnjaci objašnjavaju da postoje dečje navike na koje roditelji treba da paze. Ponekad se roditelji mogu obratiti za pomoć psihologu.

Dobro se čuvajte jer može biti fatalno: 12 tihih znakova da u telu imate opaku pantljičaru

Preporučujemo

Kako znati kada treba reagovati?

1. Ponašanje deteta je zabrinjavajuće mesec dana i duže

2. Roditelj ne može da kontroliše situaciju

3. Ljudi kojima je dete okruženo pate zbog njegovog ponašanja

4. Ponašanje deteta se iznenada menja bez nekog vidljivog razloga. Na primer, naglo postaje rezervisano ili nepristojno prema prijateljima

5. Dete počinje da ima probleme u školi, ocene postaju loše, sklono je konfliktima i beži sa nastave

6. Pojavljuju se problemi sa spavanjem, higijenom ili ishranom

7 dečjih navika koje bi trebale da vas zabrinu:

1. Nemogućnost opraštanja

Deca bi trebala da znaju kako da izađu iz konfliktnih situacija. Roditelji ih obično uče kako da "uzvrate udarac", ali u većini slučajeva bi bilo bolje otpustiti sve negativne emocije. Ako dete često pokušava da se nekome osvetiti, to je loš znak.

Šta uraditi? Pobrinite se da vaše dete razume šta je to opraštanje i koliko je to važno. Budite mu uzor. Učite dete kako da analizira svoja osećanja, ali i emocije drugih ljudi da bi na kraju otkrili uzrok sukoba. Objasnite detetu kako da izađe iz neugodne situacije.

2. Neodgovornost

Jako je važno da svoje dete na vreme naučite odgovornosti, u tome vam može pomoći briga o kućnom ljubimcu. Objasnite detetu da ne može odgovornost prebacivati na nekog drugog.

Šta uraditi? Učite dete da bude odgovorno polako povećavajući granice.

3. Preterana tvrdoglavost

Dobro je kada osoba brani svoje stavove ako je sposobna da prihvati kompromis. Roditelji bi trebalo da pomognu svojoj deci da razviju ovu veštinu jer je to lakše uraditi dok su mali nego kasnije u tinejdžerskoj ili odrasloj dobi.

Šta uraditi? Pokušajte da razumete osećanja svog deteta i da saznate koji su razlozi za njegovu tvrdoglavost. Naučite dete da razume svoja osećanja. Zaboravite na moljakanje, svađanje, podmićivanje, optuživanje... Budite mirni i jasni, ali nemojte zaboraviti na kompromise.

4. Manipulisanje 

Ponekad deca manipulišu svojim roditeljima ili ostalim članovima porodice, kako bi dobila ono što žele. Na primer, počinju da plaču u prodavnici da bi dobila slatkiše. Decu treba naučiti da neće izgraditi zdrave odnose sa ljudima oko sebe, ako se budu ponašali na taj način.

Šta uraditi? Morate razlikovati hirove svoje dece od onoga što ih zaista muči. Deca često počinju da manipulišu kada ne dobijaju dovoljno pažnje. Zato je važno da provodite dovoljno vremena s njima. Kada dete ima ispad, ostanite mirni, nemojte vikati niti pretiti, to nije lako, ali je delotvorno.

5. Strah od promena

Kod male dece je bolje slediti ista pravila i postupke, ali starija se moraju navikavati na promene i moraju naučiti da ih prihvataju. U današnjem, užurbanom svetu, prekomerni konzervatizam može izazvati ozbiljne probleme. Ako dete odlazi u vrtić i plače kada se bojice stave pogrešnim redosledom u kutiju, to ne treba ignorisati.

Šta uraditi? Deci uvek treba govoriti o promenama i objasniti šta će se dogoditi. Kontrolišite svoje emocije, jer deca lako čitaju govor tela i shvatiće vašu teskobu. Pronađite im društvo. Deca se lakše suočavaju sa izazovima uz prijatelje nego kada su sama.

6. Nepromišljenost

Spontanost je dobra i pozitivna stvar, ali ponekad treba razmisliti o onome šta se i zašto radi. Ako deca stalno rade stvari bez razmišljanja, to može imati loše posledice i za njih i ljude kojima su okruženi. Roditelji bi trebalo da decu podučavaju tome kako da procene i predvide moguće posledice svojih postupaka.

Šta uraditi? Ostati miran, to je pod broj jedan. Zajedno s detetom analizirajte to što se dogodilo i saznajte zašto je dete to uradilo. Decu je važno učiti samokontroli, postaviti im određena pravila kada deluju impulsivno i pohvaliti ih kada se pridržavaju tih pravila.

7. Ne znaju se zabaviti

Ruski psiholog Katerina Murašova je napravila  eksperiment sa 68 adolescenata (od 12 do 18 godina). Oni su morali da provedu osam sati bez prijatelja ili igračaka. Samo troje njih je uspelo da se nosi sa ovim zadatkom, dok su svi ostali učesnici bili jako loši, nisu znali kako da se zabave. Starija deca treba da uče kako da se sama zabave. Ukoliko dete ne razvije tu veštinu, neće moći da se koncetriše na sopstvene emocije jer ih stalno nešto ometa. Kada odrastu, takva deca umeju da počnu da paniče kada se dogodi nešto jednostavno, poput telefona kom je baterija pri kraju.

Šta uraditi? Razgovarajte sa svojim detetom i provodite vreme zajedno. Naučite decu da znaju šta vole, a šta ne. Pomozite im da pronađu hobije koji nisu povezani s mobilnim telefonima ili računarima.

(Telegraf.rs / Izvor: brightside.me)