"Uzeo sam ženino prezime - a onda mi se život pretvorio u toliku katastrofu da sam hteo da napustim Srbiju"
Prilikom ceremonije sklapanja braka mladenci se izjašnjavaju da li zadržavaju svoje prezime ili su odlučili da ga promene
U Srbiji je uobičajena praksa da mlada uzima prezime supruga, a retke su situacije kada je muškarac taj koji se odlučuje da uzme prezime koje nosi njegova novopečena supruga.
Preporučujemo
Ovakav sapun ste svi želeli - nikad vam više neće ispasti iz ruke
Ozdravili ste od gripa, ali ste i dalje opasni - evo kako i koga sve možete da zarazite
Za neke muškarce je i sama pomisao na tako nešto uvreda, a oni koji se odluče da promene prezime neretko se suočavaju sa osudama okoline. Ovoj dvojici muškaraca promena prezimena donela je mnogo nevolja. Ovo su njihove priče.
"Ako je princ Filip promenio svoje prezime zbog Elizabete, mogu i ja zbog mojih princeza"
- Venčao sam se sa Janom u julu 2016. godine i tada sam odlučio da moje prezime Jovanović zamenim za njeno Vasić. Tada su počele moje nevolje jer su se povele rasprave u porodici, ali i na poslu. Ja sam to uradio iz jednog meni jako važnog razloga: zbog Janine ćerke iz prvog braka.
Da je Jana uzela moje prezime, ona bi se drugačije prezivala od nas. Priznala mi je da ne bi išla u školu i da bi je bilo sramota da se ne preziva isto kao i mi koji smo njena porodica. Za mene promena prezimena nije bila velika stvar. Ali za moju porodicu jeste. Otac mi je rekao da sam mu zadao najveći udarac koji je mogao da primi, ali sam najneprijatniji momenat imao na poslu.
Rekli su mi da to ukazuje da sam u braku sa muškarcem i da ćemo tako izgubiti mnoge klijente, da ja nisam dovoljno muško i sposoban, kao i da sam trebao prvo da pitam šefa. HR me je pozvao i rekao mi da pomerim novo prezime iz potpisa u mail-u i da vratim staro, jer je moj šef odbijao da prihvati moje novo prezime.
Promena podataka u banci bila je isto avantura jer sam bio prvi i jedini muškarac kome su radili takvu promenu. Ali, ako je princ Filip promenio svoje prezime zbog Elizabete, mogu i ja zbog mojih princeza. Kakve god probleme da imam zbog toga, uvek pomislim na njih dve i na to koliko su one srećne i zahvalne. Moj svekar je rekao da je veoma ponosan na mene i da sam uradio lepu stvar za njegovu ćerku. Ne kajem se, rekao je Miroslav.
"Imamo 53 i 52 godine i ne znamo nikoga ko je uradio isto što i mi"
- U vreme kada sam ja uzeo ženino prezime bilo je to jako retka pojava. Mi smo odavno odlučili da se prezivamo isto. Kako je moje prezime jako često, posle dugih razgovora odlučio sam da moje prezime Simić zamenim za njeno Veselinović. Išlo je sasvim odlično uz moje kratko ime.
Porodica se protivila jer im je izgledalo kao da ih odbacujem, ali sam ja bio uzbuđen zbog nečeg novog. Imali smo smešne situacije kada bi moju suprugu negde pitali za devojačko prezime. Osim promene prezimena, sve ostalo je bilo prilično tradicionalno na našem venčanju.
Nikada mi nije bilo bitno šta drugi misle o tome, a mojoj supruzi je to baš slatko. Sada imamo 53 i 52 godine i ne znamo nikoga ko je uradio isto što i mi. Mislim da ljudi posle 35. godine postaju izuzetno tradicionalni, dok naš sin koji ima 20 godina ne mari uopšte za to da nasledi prezime i produži tradiciju.
Ako izuzmemo administartivne probleme sa kojima sam se suočavao, ne kajem se ni jednog momenta što sam promenio prezime. Nema tu ni stida ni povređenog ponosa, samo ljubav, rekao je Ivan.
(M.K./flipboard.com)