Upozorenje očajne majke: "Nisam ni slutila da će običan svrab biti koban po našu bebu"

Do 39. nedelje sa Gabrijelinom trudnoćom sve je bilo u redu i beba se lepo razvijala i spremala za dolazak na svet

Dok je bila u kupovini za bebu sa svojim mužem primetila je da se beba tog dana nije nijednom mrdnula i onda je počela agonija.

Umrla JOŠ JEDNA BEBA zbog malih boginja! Epidemija preti celoj Srbiji

Preporučujemo

Sijamske bliznakinje sa dve glave bore se za život: Jedna ima nogu sa dva stopala koja raste iz leđa (FOTO)

Roditelji hoće svojoj bebi da daju ime "Džihad": Čeka se odluka francuskog suda

Ona je u toku trudnoće obolela od kolestaze, bolesti koja se ponekad javlja u kasnijim periodima trudnoće, a manifestuje se u vidu svraba naročito po rukama i nogama. To je stanje do koga dolazi zbog prestanka protoka žuči iz jetrenih ćelija i može biti fatalna po bebu. Zbog toga lekari preporučuju raniji porođaj.

Gabrijela nije smatrala svrab preterano ozbiljnim znakom, već je mislila da se radi o običnoj alergiji i rastezanju kože zbog čega se nije obratila lekaru na vreme. Kada je shvatila da nešto nije u redu, već je bilo kasno. Ona od tada pokušava da iz glave izbaci nemili događaj i deli svoje traumatično iskustvo kako bi upozorila buduće roditelje.

-Otišli smo u bolnicu jer sam primetila da se beba ne mrda u stomaku. Ovo je jako redak poremećaj, ali smatram da buduće majke moraju da znaju za njega i opasnost koju on predstavlja. Ne želim da niko prođe kroz ono kroz šta smo mi prošli. Nijedna majka ne bi trebala da prođe kroz ono kroz šta sam ja prošla, da u stomaku nosi devet meseci dete, a zatim ode iz bolnice bez njega.

Kada smo se tog dana vratili iz kupovine osetila sam par udaraca i pomislila da je to beba i da je sve ok, međutim to je bila samo posteljica. Kako sledećeg dana nisam osetila bebine udarce otišli smo u bolnicu gde su me odmah poslali na ultrazvuk. Posle toliko pregleda znala sam tačno gde joj je srce i kakav zvuk proizvodi. Ovoga puta nije kucalo… Okrenula sam glavu, a babica je izašla iz sobe i donela maramice. Sve mi je onda bilo jasno. Doktor se okrenuo ka nama i rekao: “Jako mi je žao, ali ne mogu ni da vidim ni da čujem otkucaje srca vašeg deteta”.

Sećam se da sam u sebi na silu zadržala vrisak i da sam onda osetila neku čudnu tišinu i samo sam mogla da gledam kroz prozor. Meti je stajao pored mene sa glavom pognutom na grudi držeći me za ruku i plakao je kao malo dete. Kada smo izašli iz te sobe, čula sam srca druge dece i tu sam se slomila.

Činjenica da ću morati da rodim mrtvu ćerkicu bila je još užasnija. Pokušala sam da blokiram sećanje na to kako bih sačuvala psihičko zdravlje. Kad mi je vodenjak pukao, prepala sam se. Oduvek sam mislila da će mi to biti najsrećniji dan u životu, ali s obzirom da naša beba nije više bila živa, bilo je užasno teško. Rodila sam je uz melodije pesme “Pachelbels Canon in D” koaj je jedna od najemotivnijih pesama koje sam čula.

Sećam se da je Meti rekao “Devojčica je”. Zvuk koji sam ja tada proizvela bio je užasavajući. Bilo je to jedno od najgorih iznenađenja ikad. Oduvek smo hteli devojčicu. Stavili su mi je na grudi, a ja je nisam mogla ni pogledati. Nije mi bilo jasno kako moje dete koje je bilo u meni devet meseci sada nije ni plakalo niti se pomeralo. Oko nas je bila samo tišina, ispiričala je ona.

Osim mučnine i žgaravice tokom trudnoće Gabrijela nije imala nikakve druge simptome. Svrab koji je osećala bio je simptom kobne bolesti. Nakon što je bebino telo provelo tri dana u “hladnoj sobi” roditelji su došli po Popi i odveli je kući kako bi se spremili na poslednji pozdrav s njom.

-U tome što otvoreno pričam o Popi pronalazim utehu. Kad plačem, bude mi lakše. Ljudi me pitaju zašto držim njene slike u kući, ali ona će uvek biti moja mala devojčica i želim da je se i ja i drugi sećamo zauvek. Ne bi trebalo da bude čudno što majke koje smo izgubile decu želimo da pričano o njima. Iako naših klinaca više nema, mi smo i dalje njihove majke i volimo ih, dodala je ona.

(Telegraf.rs/net.hr)