"Bila sam na ivici ludila i odlučila da izbacim sve igračke iz kuće. Evo zašto ih deca uopšte više ne traže"

Barbike, autići, kocke i puzle... Kuća puna igračaka je često pakao za roditelje

Srediti dečiju sobu nakon igre oduzima mnogo vremena i nakon radnog dana većini roditelja je prenaporno. Ako su deca mala i ne mogu da pomognu u sklupljanju sitnica, posao je još teži. Jedna majka odlučila je da tome stane na kraj i nije se pokajala!

Legiju u zoru vode na majčin grob? Konačnu odluku donose tajno

Preporučujemo

Slučajno je zaspala pored svoje bebe u krevetu. Kada se probudila, njen sin je bio mrtav!

Ostavila je bebu na podu i čačkala telefon! Mladu majku su napali zbog ove fotke, a onda je ona sve objasnila i odmah su ućutali (FOTO)

-Rešila sam da ove godine smanjim broj igračaka u kući i od tada sam poklonila dve trećine igračaka moje dece. Ostavila sam im samo one koje ih teraju da razmišljaju i razvijaju maštu i logiku. Šamar mi je bio odlazak u zabavni park kada je moja ćerka poželela još jednu igračku pored njih toliko kod kuće. Ona je bila toliko opsednuta njome i samo je razmišljala o tome kako joj je mi uskraćujemo. Nije uživala u poseti i zabavi i to je mene i muža navelo da se zapitamo. Kako naše dete odrasta? Čemu se raduje?

Jednog jutra sam odlučila da pokupim sve njihove igračke. Izludeo me je konmstantan nered i razbacane igračke. Pokupila sam im sve: barbike, haljinice za njih, kućice. One su me gledale iznenađeno, a onda su odlučile da mi pomognu.

Taj moj postupak preokrenuo nam je život na glavačke. Otišli smo mesec dana kasnije na more, a one nisu ništa tražile da im kupimo. Nikakve igračke i suvenire. Ništa! Umesto da ne znaju šta da rade od dosade, one su same nalazile razonodu. Sad mogu satima da crtaju, čitaju ili se igraju žmurke. Postale su kreativnije i mirnije. Nekada ih nije držalo mesto i nisu mogle da se skrase. Sada im je pažnja mnogo veća i kada im dam neku novu igračku raduju joj se danima.

Ono što me oduševilo jeste da su deca sama svesna situacije i da su same prokomentarisale kako je lepo što nemaju mnogo igračaka jer sada mogu da crtaju i čitaju. Devojčice su pre mene shvatile da ne treba robovati stvarima.

Kada sam postala majka bila sam presrećna što svojoj deci mogu da pružim sve ono što ja kao dete nisam imala. Želela sam savršen život za njih koji je podrazumevao i sobu punu igračaka. Mislila sam da će one tako biti srećne i ispunjene, a samo sam im činila medveđu uslugu. Često opravdavamo svoje kupovine sa izgovorima kako je to sada povoljno, kako se isplati, tako štedimo. Ali u stvari samo se zatrpavamo glupostima. Stvari same po sebi nisu zle, ali mi mislimo da imati više stvari znači biti bolji i imati srećniji život. Večito jurimo za većim kućama, bržim automobilima, lepšim haljinama i negde u toj jurnjavi izgubimo sebe. To sam uvidela kada su moja deca ovako odreagovala na manje igračaka. Umesto da ja njih naučim nešto, one su mene naučile važnu lekciju.

Za našu porodicu ovo je bila prava odluka i nema nazad, ispričala je ona.

(Telegraf.rs/detinjarije.com)