Ispovest majke transrodnog deteta: Mislili smo da imamo sina koji voli haljine, a istina je sasvim drugačija

Još u ranom uzrastu, sa dve ili tri godine, transrodna deca znaju da se opredele kom polu pripadaju, pokazala je studija sprovedena na Univerzitetu Vašington

Ovo je ispovest roditelja, koji su mislili da imaju muške blizanca, ali se s godinama pokazalo kako je njihov sin zapravo transrodno dete. On se oseća kao devojčica, a roditelji su učinili sve kako bi ona bila srećna.

SIDI IMA 12 GODINA I ROĐEN JE U TELU DEVOJČICE: Priznao je da je transrodna osoba, roditelji ponosni na njega (VIDEO)

Preporučujemo

ON JE BIO ŽENSKO, A ONA MUŠKO: Sada su zaljubljeni jedno u drugo i jedva čekaju da se venčaju (VIDEO)

SVAKA ČAST: Pogledajte šta su ovi RODITELJI uradili za svoje ne baš obično DETE! (FOTO)

Jedno popodne pre spavanja držala sam svoje dvogodišnje blizance u rukama i čitala im njihovu najdražu knjigu. Rajan je pokazao prstom na sliku devojčice u knjizi i rekao ‘to sam ja’. Njegov brat Ben pokazao je na dečka i rekao ‘to sam ja’. Oklevala sam pre nego sam pitala: ‘Ben, ti kažeš da si dečko?’ i samo je kimnuo glavom, a Rajan je potom rekao - Ja sam devojčica.

Naš sin je ćerka

Kada je ultrazvuk pokazao mušku anatomiju moj partner i ja smo mislili kako smo dobili muške blizance. Rekli smo našoj ćerki kako će dobiti malu braću. Kada su se rodili bilo je jasno kako se radi o dva muška deteta. Dve godine smo ih zvali sinovima.

Već sa 18 meseci, kada su sami počeli istraživati odeću Rajan je birao suknjice, haljine, ružičaste i ljubičaste nijanse. Mislili smo da imamo sina koji voli takve boje i haljine. Nije nas bilo briga što Rajan nosi na sebi sve dok je hte da ide s nama u šetnju bez prevelike drame. Ali nije trebalo dugo da nam kaže kako se oseća.

Moja starija ćerka uvek se identifikovala kao devojčica, a Ben je bio dečko. Razlika nije bila u njihovim godinama, već u tome što Rajanov pravi pol nije odgovarao onome na papiru. Rajan nije nikada rekao da je dečko. Nikada.

Bili smo prestravljeni

Tužno je reći, ali 40 odsto transrodnih individua pokuša da dignu ruku na sebe. Povećan broj samoubistava posledica je odbacivanja od porodice i prijatelja, zadirkivanja, diskriminacije. Ipak, transorodne osobe koje imaju podršku porodice i društva skoro nikada neće pokušati tako nešto, prenosi, prenosi sajt "scarymommy".

Počeli smo s prilagođavanjem

Saznali smo kako deca znaju svoj pol već s dve ili tri godine. Nismo odmah počeli da ga zovemo devojčicom ili transrodnom osobom, ali nismo ni negirali šta se događa. Slušali smo šta pokušava da nam kaže jer to i je naš posao kao roditelja. A sve što smo čuli je da je naš sin Rajan zapravo ćerka i bili smo u strahu.

Volimo Rajana, ali nismo znali kako ispravno da postupimo. Mislili smo da se možda radi o fazi, ali bio je ljut jer ga svi nazivaju dečkom. I kada je počeo da plače jer ga je starija sestra pitala je li devojčica ili dečko sve nam je bilo jasno. On je devojčica, a na nama je da učinimo šta moramo.

Pre njegove treće godine počeli smo s procesom upoznavanja Rajana kao ženske osobe. Kada malo poraste može tražiti hormonalnu terapiju kako joj se muški hormoni ne bi razvijali u pubertetu. Isto tako, može se odlučiti i na operaciju pola, ali zasada je ona naša mala devojčica. Naša mala sretna curica koja ima ljubav i podršku cele porodice. Ako Rajan promeni mišljenje kada odraste i mi ćemo.

Volimo je bezuslovno

Imati transrodno dete može biti zastrašujuće. Užasno je kada mi neki ljudi kažu kako zlostavljam svoje dete jer mu dopuštam da veruje kako je devojčica. Užasno je živeti u svetu u kojem ljudi ne razumeju neke stvari i radije će biti zlobni nego tražiti informacije. Ali imati transrodno dete je prekrasno jer sada znam kako je voleti nekoga bez uslova.

Nisam terala svoje dete na ništa. Nisam uticala na njen pol i izabrala njenu sudbinu, ali izabrala sam da napravim sve što mogu radi njene sreće i zdravlja. I znam da sam dobro postupila.

(Telegraf.rs)