Manekeni na štiklama kao odgovor na seksizam: Da li politička korektnost ubija modu?

Dizajneri dižu glas protiv tiranije "nasilnog morala"

Na modnu industriju se poslednjih godina sve više vrši pritisak da bude politički korektna. Međutim, neki dizajneri su "imali petlju" da progovore i pobune se protiv ove "društvene tiranije".

Skandali su potresli svet mode, a brendovi poput Dolce & Gabbana, Gucci, Prada i Saint Laurent našli su se na udaru zbog različitih društvenih grehova. Njihova kolekcije su proglašavane isuviše seksi, previše rasističkim, isključivo "belim", kolonijalnim, mršavim, previše kulturološki otuđenim. Pravo pitanje je zapravo, da nismo postali previše osetljivi?

Preporučujemo

Internet populacija je poludela zbog "rasističke" Diorove reklame za parfem u kojoj se pored Džonija Depa pojavljuje plesačica Indijanka, tj. da budemo politički korektni - pripadnica starosedelačkih naroda Amerike.

Gucci se našao na liniji vatre zbog džempera po nazivu "blackface" (crno lice), a ništa bolje nisu prošli ni D&G sa njihovom reklamom u kojoj se prikazuje Azijatkinja kako nespretno pokušava da jede pastu i špagete kineskim štapićima.

Zahtevi koji su upućeni slavnim modnim kućama idu mnogo dalje od pukog izbegavanja otvorenog rasizma. Traži se da na modnim revijama bude više "oblika i veličina" tela. A i politika je umešana. D&G su, na primer, bili na udaru žestokih kritika zato što su izabrali Melaniju Tramp za "D&G ženu" 2017. godine. Čuvenoj kući Saint Laurent je zamereno da su im reklame previše seksi, pa su čak i dobile naziv "porno šik". Greh nekih drugih dizajnera je bio što su im modeli previše mršavi i isključivo beli.

U ovom ratu za kulturu izdvojila su se dva tabora - oni koji veruju da moda ima duboku odgovornost da podržava etiku modernog liberalnog društva, i oni koji veruju da bi moda trebalo da bude nešto slobodnija i neozbiljnija i da, poput umetnosti, ne treba da preza od „uvreda“, niti da dozvoli da bude ograničena savremenom političkom korektnošću.

Instagram arbitri

U svojevrsnom “lovu na veštice“ u modnoj industriji pojavili su se Instagram sudije (poput profila Diet Prada), koji vrebaju da li će brendovi napraviti neki neprihvatljivi modni propust ili "politički" pogrešan korak.

Diet Pradu su osnovali Toni Liju i Lindsi Šuler s namerom da otkriju dizajnerske plagijate u modnoj industriji. Vrlo brzo ovaj profil se postavio kao sudija, arbitar koji određuje šta je "ispravno" a šta "pogrešno" u svetu mode, šte je seksistički, rasistički ili kulturološki otuđeno. Ovaj profil ima 1,6 miliona pratilaca i dok neki njegove osnivače smatraju modernim junacima, drugi ih okrivljuju za žestoku cenzuru mode.

Dior je nedavno bio prisiljen da povuče oglas za svoj parfem "Sauvage" na kojem su prikazani Indijanci koji izvode tradicionalni ples. Kritičari su optužili kultni brend da promoviše ideju da su Indijanci "divljaci", kako bi naknadno otkrili da "sauvage" na francuskom zapravo znači "divlje". Dior je povukao oglas svega nekoliko sati nakon što je objavljen.

Pitanje koje se nameće jeste da li će pritisak koji potiče od internet populacije ugušiti kreativnost?

Italijanski modni novinar Anđelo Flakavento nedavno je izjavio da ova „nasilno moralistička vremena uništavaju slobodu izražavanja i inovacije“.

Međutim, brojni brendovi ne smatraju da ih ova klima političke korektnosti sputava.

Modne kuće među kojima su Michael Kors, Coach, Chanel, Gucci i Burberry su prihvatile najnovije trendove, pa tako se u potpunosti odrekle upotrebe prirodnog krzna. Stela Makartni i Vivijen Vestvud takođe su proširile bazu fanova zahvaljujući ekološki osveštenim stavovima i promociji klimatskog aktivizma.

Suprug Vestvudove i dizajner Andreas Krontaler izjavio je da u sve svoje revije uključuje muške modele, jer muškarci "mogu biti jednako lepi kao žene u haljini". U međuvremenu, svet je imao priliku da vidi uznemirujući prizor na modnoj reviji, manekena Leona Damea kako posrće pistom u crnim sjajnim čizmama sa visokom potpeticom.

Da li je ovo budućnost mode?

(Telegraf.rs)