Olivera Miletić - dizajnerka koja stavlja žensku umetnost na mesto koje zaslužuje

Miletićeva je rešila da predstavi dizajnere od početka 20. veka pa do danas, s time da se najviše fokusira na period od pedesetih godina do modernog doba, jer je sve dostupnije u tom periodu

Položaj žene u Srbiji diskutabilan je danas, koliko je bio i kroz istoriju. Kao pretežno muško društvo, ženama je teže da se izbore za mesto pod suncem, ne samo u svakodnevnom životu već i u oblastima poput umetnosti.

Zbog toga je srpska grafička dizajnerka Olivera Miletić odlučila da to promeni i predstavi umetnost koju su kroz istoriju stvarale isključivo žene. Sve to putem projekta - sajta dizajnerke.rs.

Iako zvuči lako, uhvatila se teškog posla, kao što i sama priznaje.

- Dizajnerke su skoro nepoznate našoj istoriji dizajna. To je jedna od prepreka koju pokušavam da prenebegnem ovim projektom. Opsežnim istraživanjem uspela sam da sastavim podužu listu imena žena koje su delovale u primenjenoj grafici na prostoru Srbije. Nažalost, uspela sam da nađem jako ograničen obim informacija - kaže Olivera, koju ovo nije obeshrabrilo. Naprotiv, rešila je da urpkos malom broju dostupnih informacija kopa dublje. Na ideju da pokrene ovakav sajt došla je kroz razgovor sa kolegama, u kome je shvatila da niko ne može da navede dizajnerku sa ovih prostora koja trenutno nije aktivna u svom poslu.

- To saznanje je za mene bilo poražavajuće. Istraživajući, naišla sam na "Women in graphic design" dugogodišnji projekat Džulije Mir i Gerde Bruer koji se bavi upravo ovom temom, kao i hrvatski projekat Dizajnerice koji se bavi malo širom tematikom. Ova dva projekta poslužili su mi kao uzor i inspiracija. Odlučila sam da skupim što više podataka i napravim bazu koja će moći da bude makar osnova za dalja istraživanja i analize, ali i podsticaj dizajnerkama svih generacija. Rad dizajnerki nije manje bitan od kolega, ali prostor koji mu je posvećen je zanemarljiv i ovim sajtom želim to da menjam.

Miletićeva je rešila da predstavi dizajnere od početka 20. veka pa do danas, s time da se najviše fokusira na period od pedesetih godina do modernog doba, jer je sve dostupnije u tom periodu. Kaže da nepravde, odnosno zanemarivanje umetnosti koju žene stvaraju, ne može ispraviti, ali o tome može da se priča.

- Bitno je pokazati da su mogućnosti postajale i ranije, dizajnerke su dobijale priznanja, bile su uspešne. Problem vidljivosti možemo da rešimo sada, a to može da bude podsticaj i drugim ženama. Neravnoteža koja postoji se može ispraviti stalnom edukacijom i razgovorima na ovu temu - kaže ona i dodaje.

- Danas postoji mnogo više mogućnosti za to nego pre pedeset godina – internet, veći broj galerija i muzeja i sve veći broj konferencija na temu dizajna u svetu, kao i kod nas. Izgovora ima manje. Ovo, naravno, nije samo problem žena – problem je jednakosti, što uključuje i muškarce. Na kraju se sve svodi na posao, znanje i talenat i samo te stvari bi trebalo da budu bitne.

(Telegraf.rs/ PR)