Volela bih da je moj muž ljubav mog života... ali nije

"Nikada neću prestati da volim svoju prvu ljubav jer ne verujem da ljubav nestaje"

Amanda Šantel ispričala je svoju priču o ljubavi, životu i odlukama koje su obeležile njen životni put.

Ispovest ove žene u celosti prenosimo sa portala "Your Tango".

Preporučujemo

"Bila sam zaljubljen tri puta u životu. Jedna ljubav je bila moja prva ljubav, druga je bila ljubav mog života, a treća je bio čovek za koga sam se udala. Sve sam ih volela. Bilo bi pogrešno reći da je jedan bio značajniji od drugog.

Volela sam ih sve drugačije, iz različitih razloga. Najviše sam volela čoveka za koga sam se udala, ali on nije bio ljubav mog života. Ne verujem u srodne duše. To je glup koncept. Misliti da za nekoga postoji samo jedan čovek nije samo strašno, već i uvredljivo.

Mislim, postoje milioni ljudi na svetu, a postoji samo jedna osoba za vas? Pa, šta ako oni žive u Indiji, a ti nikada ne odeš u Indiju? Ili šta ako ih je jutros udario autobus pre nego što ste i znali da postoje?

Da, mislim da je ceo koncept s*anje. Možete imati mnogo srodnih duša, kao što možete imati mnogo ljubavi.

Ali kada je u pitanju ljubav mog života, ljubav koju sam osećala prema "S" najbliže je onome što zamišljam da bi bila ljubav između dve srodne duše. Bilo je haotično. To me je izluđivalo. To je bila vrsta ljubavi koja me je potresla do srži i ostavila da se stalno osećam pijano.

Nisam mogla da ga se zasitim. Htela sam da ga progutam celog, da ga gurnem u sebe, da ga upijem u sebe i da uvek budem pored njega. Želela sam da osetim šta je moje telo osećalo kad god sam ga videla do kraja života. Sećam se da sam mislila da ću bukvalno umreti bez njega. Iskreno sam verovala u to. Moje telo bi jednostavno odustalo i umrlo.

Četiri godine smo bili zajedno, a onda nismo. Ne znam kako biste to nazvali. Nismo izlazili jer on nije hteo da izlazi sa mnom. Ali uvek smo bili zajedno, spavali zajedno, provodili praznike zajedno i bili najbolji prijatelji koji su se duboko voleli.

Problem je bio što sam ja njega volela više nego što je on voleo mene. Bila sam zaljubljena u njega i on je to znao. Ali on nije bio zaljubljen u mene - i ja sam to znala.

A kada je došao ružan kraj, kako je suđeno, obećala sam sebi da više nikada neću voleti nekoga takvog. Obećala sam sebi da nikada više neću tako otvoreno stavljati svoje karte na sto. Rekla sam sebi da nikada više neću dozvoliti da tako tonem, da budem fizički, psihički i emocionalno uništena. Nikada više to sebi neću dozvoliti.

Kada sam upoznala svog muža, "S" nije bio deo mog života više od godinu dana. Ali i dalje sam bio slomljena i pogođena svime što se dogodilo. Teško je biti zaljubljen u nekoga, provoditi toliko vremena sa njim, biti mu partner na toliko načina, a ne biti mu ništa na jedini način na koji želiš da mu budeš sve.

Ne znam da li je čekao nešto bolje, nekog manje komplikovanog, nekog manje sličnog njemu ili šta, ali u svakom slučaju ja nisam bila za njega. Dakle, kada sam svom mužu prvi put rekla reči "volim te", dve stvari su mi pale na pamet: volim ovog čoveka i konačno sam prebolela "S". Ovo poslednje je bilo olakšanje. Prethodna pomisao bila je jednostavno činjenica.

Ali i dalje slomljena od svega kroz šta sam prošla nakon raskida sa "S", nisam bila sposobna da u potpunosti volim svog muža. Volela bih da je moj bivši muž ljubav mog života, ali ranije sam izgubila deo sebe.

Volela sam ga koliko sam mogla, što je bilo mnogo, verujte mi. Bilo je mnogo, ali nisam ga volela kao "S" jer sam S upoznala kada sam bila cela osoba.

Svog muža sam upoznala kada nisam bila kompletna ličnost, pa sam ga volela samo onim što sam imala. I mnogo dana, pogotovo sada kada smo razdvojeni, mislim da to nije bilo dovoljno. Kod nas bi stvari mogle biti drugačije da sam ga volela onako kako sam volela "S", a možda i ne. Možda je to samo želja.

Moj muž je znao za "S" i efekat koji je imao na mene. Znao je da nisam kompletna, da mi nedostaje nekoliko delova koje sam izgubila nakon raskida, koje sam pokušavala da pronađem i spojim, ali nisam mogla. Sve zbog ljubavi koju sam osećala prema "S" i on je to prihvatio.

Često sam mu govorila da bih volela da sam ga upoznala pre nego što sam upoznala "S", da bih ga mogla potpunije voleti, ali smo se oboje složili da je, pošto to nije slučaj, besmisleno razmišljati o tome. Ali to me nije sprečilo da razmišljam o tome.

Nedavno je neko u razgovoru citirao Čaka Palahniuka: "Ništa od mene nije originalno. Ja sam zajednički napor svih koje sam ikada poznavao." Od trenutka kada sam to čula, te reči mi se motaju po glavi. Čula sam tu izreku ranije, ali iz nekog razloga sam je "upila" u poslednjih nekoliko nedelja.

Nisam mogla da prestanem da razmišljam o tome, gotovo opsednuta značenjem tih reči. Onda sam shvatila da sam zbog "S" propustila nešto veliko. Da, on je bio ljubav mog života, ali ljubav mog života je trebalo da bude čovek za koga sam se udala, osim što sam bila previše slomljena da bih mu pružila ljubav koju zaslužuje. Bila sam shrvana sa "S".

Bila sam iscrpljena i jedva disala nakon što su se stvari završile sa "S", toliko da je gubitak muža (što je bio razoran udarac, imajte na umu) bila "šetnja parkom" u poređenju sa gubitkom "S". Zašto? Zato što je mnogo mene već bilo mrtvo unutra.

Tako da sam u trenutku spoznaje — u osam ujutro u subotu u Parizu, samo nekoliko minuta udaljena od svog muža od koga bih neizbežno morala da se razvedem — poslala mejl "S". Pisala sam mu da je on ljubav mog života, ali da ga više ne želim u svom životu, čak ni kao slučajnog poznanika.

Morala sam da završim tu nedovršenu priču. Nisam mu ništa zamerila. Nisam ulazila u duge, plačljive eseje o ljubavi i gubitku i kako to menja ljude. Jedino što je bilo važno je da sam završila. To je to. Zdravo!

Onda sam uradila ono što je trebalo da uradim pre mnogo godina. Podesila sam filter koji automatski briše njegove mejlove. Osećala sam se bolje posle toga. Laknulo mi. Bilo je to isto olakšanje koje sam osetila kada sam mužu rekla da ga volim po prvi put.

Znam da ne mogu da izbrišem šta mi je značilo "S", kao što ne mogu da izbrišem šta mi je značio moj muž, i to je u redu. Ali barem priznajući koliko sam drugačije volela "S", to je poziv za buđenje za mene da se više potrudim i budem bolja sledeći put kada dobijem priliku da nekoga volim.

Nikada neću prestati da volim nijednog od ovih muškaraca ili svoju prvu ljubav u tom slučaju, jer ne verujem da ljubav jednostavno nestane.

Ali shvatajući da sam, kao što je Palahniuk rekao "zajednički napor svih koje sam ikada poznavala“, jedino što mogu da uradim je da se više trudim da volim potpunije. I nadam se da se sledeći put neću plašiti da stavim sve svoje karte na sto.

(Telegraf.rs)