Da li je u pitanju ljubav ili adikcija? Zavisnost od druge osobe je stvarna i opasna

Obrazac koji je teško razaznati a izrazito je toksičan

Ukoliko je neko odrastao u disfunkcionalnoj zajednici, verovatno je kroz život gradio toksične odnose. Njihova posledica jeste često brkanje ljubavi sa adikcijom. Adikcija, tj. zavisnost javlja se u raznim sferama života i uvek je opasna, ali najteže ju je prepoznati u emotivnim odnosima.

Kada se "navučemo na partnera" u vezi, često ne primetimo da se to desilo dok nam "snabdevanje pažnjom" ne prestane.

Preporučujemo

Zavisnost se ogleda u krizi ukoliko partner nije konstantno prisutan pošto su nam očekivanja prilagođena u odnosu na ono što smo prethodno dobijali od njega.

Kada partner postane vaš jedini izvor smirenosti, dobrog raspoloženja i sreće - vi gubite svoje ja, a partner ga preuzima. Ako ga izgubite, morate povratiti svoju sposobnost da budete zadovoljni sami sa sobom.

Isto je sa svime što partner radi za vas. Ako oni kuvaju ili vode finansije, a vi na kraju završite sami, morate da vratite izgubljene sposobnosti. Čovek postaje vezan za spoljni izvor, a kada izvor "presuši" - vi postajete delić sebe, senka onog što ste bili.

Ljudi koji postanu zavisni od morfijuma prestaju da proizvode sopstvene endorfine. To je uzrok "adiktivne krize"-  telo više nije sposobno da nadoknadi štetu. Tako je i u ljubavnoj zavisnosti.

Gubitak naše sposobnosti da uradimo nešto za sebe je neka vrsta slepog optimizma. Kada nam partner ispuni potrebu ili problem nestane, pretpostavljamo da je to zauvek - sada ćemo živeti srećno do kraja života. Osim što to nije sreća već zadovoljstvo prouzrokovano dobijenim rezultatom. Ali, prava sreća počiva u trudu koji uložimo da dođemo do rezultata, zato je važno biti emotivno i finansijski samostalna ličnost.

To je paradoks zavisnosti: ako smo dobro "snadbeveni" osećamo se najnezavisnije, uzimajući zdravo za gotovo ono od čega zavisimo. Kada nam zaliha "presuši", iznenada se budimo u svojoj zavisnosti. Uzvraćena ljubav je sazavisnost. Bukvalno, svaki partner isporučuje ono od čega drugi zavisi.

Zašto je to opasno? Zato što se deo vaše samodovoljnosti gubi kada vas drugi "pokrivaju".

Biolog Terens Dikon to naziva "opadanjem".  Uzdižemo se do veće kompleksne sinergije gubitkom sposobnosti da radimo sami. Naši preci su nekada mogli da prave sopstveni vitamin C kao i drugi sisari. Kada smo dobili pristup voću pre 35 miliona godina, više nismo morali da ga proizvodimo. Geni koji su nam to omogućavali postali su "lenji". Sada smo zavisni od voća ili drugih spoljnih izvora vitamina C, prenosi "Psychologytoday".

Ali, to je biologija. Pazite se zavisnosti od partnera koja će vas učiniti lenjima za sopstveni život, to je odluka zbog koje ćete požaliti.

(Telegraf.rs)