Disbalans autoriteta u ljubavnom odnosu je najčešći uzrok svađe: Kako postići ravnopravnost?

"Dogovor kuću gradi", fraza iz naroda koja bi, kada bismo je se pridržavali, uklonila većinu svađa u ljubavnom odnosu

U "Principima socijalne psihologije" autori raspravljaju o autoritetu i moći. Oni pišu sledeće:

- Jedan od fundamentalnih aspekata društvene interakcije je da neki pojedinci imaju veći uticaj od drugih. Društvena moć se može definisati kao sposobnost osobe da stvori konformizam čak i kada ljudi na koje se utiče pokušaju da se odupru tim promenama.

Preporučujemo

U ovoj diskusiji, moć i autoritet su skoro sinonimi, osim što neki tvrde da autoritet sa sobom nosi stalnu potrebu za "legitimnošću" putem "uticaja" u očima drugih. Sa matematičke tačke gledišta, oni formiraju "identitet" prema sledećoj formuli: autoritet = moć, moć = autoritet, odnosno, ako imate jedno, onda automatski imate i drugo, sve dok održavate "legitiman uticaj".

Dva ljubavna partnera daju mnoštvo ličnih resursa u zajedničkom ostvarivanju ciljeva, u vidu svog vremena, energije, ideja i slobode odlučivanja. Oni takođe donose novčanu zaradu za koju se zna da je izvor mnogih sukoba između parova. Kada određenom pojedincu nedostaje autoritet u partnerskom odnosu, to dovodi do "neravnoteže snage".

Ako govorimo o novcu, ta vrsta resursa je merljiva u valuti,  a ako pričamo o "moći", ona je nemerljiva. Posmatrajući glavni izvor svađe između osoba, dolazimo do zaključka da on uvek počiva u oduzimanju dostojanstva pojedincu. 

U Bibliji, Jakov se rvao sa anđelom i ostao doživotno povređen kao podsetnik da dobijanje autoriteta mora da nosi i odgovornost (u njegovim zahtevima za blagoslovom).

Autoritet podrazumeva odgovornost, a odgovornost nužno mora da poseduje i autoritet, da bi se zadaci uspešno završili. Ali, ne postoji sporazum u romantičnoj vezi, braku ili prijateljstvu gde je jedna osoba izvršni direktor koji zapošljava "podređenog". U ovim intimnim odnosima, partneri ili prijatelji treba da budu ravnopravni, imajući jasno definisane granice.

Koliko vredi vaše zalaganje u vezi? Pranje suđa mora da vredi nešto. Prevoz dece mora da vredi. Planiranje sledećeg odmora mora da vredi. Ali šta? Valuta psiholoških resursa počiva u vremenu, energiji i slobodi odlučivanja koju predajemo drugome. Prema tome, trošenje para je jednako vredno kao i vreme, energija i predaja lične slobode.

Problem nastaje u velikim i složenim obavezama kao što su stanovanje ili dugoročno odgajanje dece. Na primer, jedan partner može reći: "Plaćam celu hipoteku svakog meseca. Zar ne možeš da se pobrineš za sve lekarske preglede dece?"; drugi može prebaciti: "Ne znaš kako je čistiti celu kuću svakodnevno usred konstantne buke i vrištanja, a onda je za nekoliko sati ponovo naći isto tako prljavu i neurednu. Ne postoji novčani iznos koji možeš staviti na to!"; na šta bi finansijski bogatiji partner mogao odgovoriti: "Pa, koliko to vredi? 10.000 dolara? 100.000 dolara? Ovo je najskuplje čišćenje kuće i čuvanje dece za koje sam ikada čuo!".

Iako se mnogi troškovi mogu meriti u novcu, doprinosi ciljevima para ne mogu imati novčanu vrednost, a parovi koji se izgube u ovoj kružnoj raspravi propuštaju poentu odnosa.

Umesto ovakvog toksičnog pristupa i konstantnog "nadmetanja", pokušajte da koristite princip zasnovan na malim zadacima koji zahtevaju 100 odsto odgovornosti jednog pa drugog partnera, pri čemu taj partner može preuzeti 100 odsto ovlašćenja nad zadatkom "zašto, kada i kako". Kada se drugi partner ne slaže ili zadire u granice ispunjavanja zadatka, to može poslužiti kao tačka za razgovor kasnije. 

Kada partner zađe u granice vaših ovlašćenja/odgovornosti, stepen upada može otkriti stepen narcisizma u osobi.

Ako poštujemo partnerov autoritet/odgovornost nad njihovim malim zadacima, to može dovesti do više harmonije u zajedničkoj odgovornosti/autoritetu u složenim zadacima koji nas vezuju i održavaju na "istoj strani" u životu i ljubavi. Zato je ključno da naučite da prihvatite partnerov uticaj, bez da pritom ugrozite svoj.

-  Ako jedan partner pobeđuje, oba partnera gube, pisao je Zek Britl, za "Psychology Today".

(Telegraf.rs)