Zašto nas privlače osobe koje ne možemo da imamo: Psiholog objašnjava razloge

Nezdrav obrazac ponašanja uvek krije psihološko ili medicinsko objašnjenje

U svetu zabavljanja nije tako retka pojava da se osetimo "odbačenim" i onda umesto tehnike povlačenja počnemo da budemo opsednuti osobom koja nas ne želi.

Priča je dobro poznata, neko vam se svidi, vi se svidite tom nekom, komunicirate, možda odete i na dejt, a onda odjednom ta osoba počne da "nestaje". Vi krenete da je "pritiskate", što izaziva dodatni kontraefekat. Tad anksioznost i opsesija stupaju na scenu.

Preporučujemo

Postoji par teorija zašto se vezujemo za ljude koji nam jasno stavljaju do znanja da nisu zainteresovani.

1. Investiranje

Naš mozak radi po principu reciprociteta. Ako uradimo nešto za nekog, čak iako na svesnom nivou ne tražimo ništa zauzvrat, naša podsvest ipak očekuje da ta osoba uradi za nas nešto u jednakoj vrednosti, a to može da varira od poziva na večeru do običnog odgovora na poruku.

Kada nam simpatija ne uzvrati istim intenzitetom, umesto da se povučemo, mi se trudimo još jače, u nadi da će se možda predomisliti. Tada, naša podsvest očekuje više i samim tim, sledi još veće razočaranje.

2. Percepcija vrednosti

Što neko manje odgovara na naše udvaranje, mi postajemo ubeđeniji da dotična osoba ima "visoke standarde" i da "zaista vredi".

Ovakvo percepciranje stvari je opasno jer što više smatramo našu simpatiju uzvišenom a nedostižnom, to ćemo sebe smatrati manje vrednim.

3. Odbrambeni mehanizam

Ako postoji 20 ljudi koje možemo da "imamo" a nas uporno zanima ta jedna persona koja nas neće, to može da bude indikator obrasca ponašanja koji je sledeći:

- Ukoliko jurimo za "nemogućim" to znači da podsvesno ne moramo da preuzmemo odgovornost zašto nam nešto "ne ide", navodi psiholog za "Daily".

To je pasivnost, koja savršeno odgovara osobama koje strahuju od bilo kakve akcije. Ako nema emotivne veze, nema ni mogućnosti za propast iste.

4. Izgubljene prilike

Ukoliko je sve išlo glatko i odjednom stvari krenu nizbrdo, kao npr. "Kuckali smo stalno, sad se javlja svaka tri dana, a ja znam kako može da bude...", naš mozak ima usađenu ideju "kako je bilo" i ne želi da prihvati trenutno stanje.

5. Nauka

Sve je ovo vrlo lako objašnjivo činjenicom da mozak žudi za dopaminom. Ukoliko smo vrlo uzbuđeni zbog poznanstva s nekim, ovaj hormon dostiže maksimum i kada nam to poznanstvo biva uskraćeno - on naglo opada, te razvijamo jednu vrstu "adiktivne krize" zbog koje nam treba još jedna "doza".

Naime, ovakvim toksičnim obrascima podložnije su osobe koje su u prošlosti imale ili imaju problema sa alkoholom i zabranjenim supstancama jer je hemija njihovog mozga drugačija i funkcioniše po principu "dopaminskih uspona i padova".

(Telegraf.rs)