Strah od ostavljanja: Da li vam trauma iz detinjstva uništava veze?

Ponašanje u vezi često je samo odraz emotivnih rana koje smo zadobili tokom odrastanja

Strah od napuštanja najčešće razvijamo još u ranom detinjstvu, ukoliko smo odrastali u porodici koja je činila da se osećamo zapostavljeno i prepušteno sebi, bez mogućnosti da se oslonimo na odraslu figuru u našem životu.

Takvi obrasci ponašanja uče decu da su "zamenjiva" i da "ne vrede".

Preporučujemo

Ova pojava je dodatno pojačana kod onih koje su roditelji zlostavljali ili napustili.

Ono što je zajedničko svima jeste anksioznost kad je u pitanju vezivanje, što može da ode u dva pravca - izbegavanje intime ili preterana potreba za istom.

Strah od napuštanja može da izazove destrukciju i toksičnost u romantičnim odnosima.

Što je partner bliži  - panika će da raste, prenosi " Psychology Today".

Ovo su neki od najčešćih obrazaca ove traume:

1. Problem sa bliskošću

Mnogi koji su iskusili "napuštanje" u formativnim godinama, izgradili su emotivne bedeme oko svoje ličnosti kako bi se zaštitili, pošto ih je život "naučio" da ranjivost vodi ka gubitku.

Takve osobe će stalno tražiti razloge i loše agende u drugima, imati problem sa poverenjem ili konstantno sumnjati u izdaju partnera ili prijatelja.

Zato se često drže na distanci, to je njihova vrsta samoodbrane.

2. Brzo vezivanje

Jedan od prvih "simptoma" da je osoba sklona zaljubljivanju na "prvu", jeste deljenje previše ličnih informacija, odmah pri upoznavanju.

Naime, ovakvo ponašanje se u psihologiji naziva "trauma bonding", tj. "povezanost kroz traumu", a ukoliko se desi da se dve osobe sa sličnom ranom iz detinjstva pronađu, često dolazi do zablude da je u pitanju "ljubav na prvi pogled".

Ako je dete tokom odrastanja osećalo da ga "ne čuju i ne vide", kao odrastao imaće potrebu da zadovolji tu želju, na pogrešan način i često sa pogrešnim ljudima.

3. Istorija "bežanja" iz veza

Koliko god zvučalo paradoksalno, mnogi koji su bili napušteni u detinjstvu koriste taj isti obrazac - da napuštaju druge osobe, kroz život.

Često su vrlo isključivi, svađalački nastrojeni ili provociraju partnera kako bi izazvali konflikt i "našli" razlog da odu.

Ono što se u tim momentima nesvesno događa jeste fobija od ponovnog napuštanja.

"Lakše je otići prvi", mantra je kojom se vode.

4. Emotivno nedostupni partneri

Biranjem partnera koji su emotivno nedostupni, ljudi sa traumom od napuštanja nameću sebi "izazov" i žele da ih osvoje vremenom, kako bi se osećali herojski i uradili ono što niko nije za njih.

Fokusiranje na "lov" skreće pažnju i fokus sa vlastitih strahova i rana.

Podsvesno, oni znaju da neće dobiti ono što traže, te se osećaju "sigurno" jer bez ljubavi nema ni patnje.

5. Krhka slika o sebi

Trauma vodi do nedostatka samopouzdanja i samopoštovanja, te se često validacija traži u drugoj osobi.

Ovo rezultira promenjivom i podvodljivom ličnosti koja se prilagođava osobi s kojom je.

Ovakve individue nemaju izražen karakter već ga kreiraju u zavisnosti od okruženja u kojem se nalaze.

Ironično, način da se ova trauma zaleči jeste da naučite da budete sami.

- Paradoksalno, sposobnost samovanja jednaka je sposobnosti da volimo - rekao je Erik From.

Kada naučite da uživate u sopstvenom prisustvu, uradite bolnu introspekciju i zaista upoznate sebe - nećete biti zavisni od tuđeg društva.

I tek onda možete zdravo voleti i biti voljeni.

(Telegraf.rs)