Pablo Pikaso i njegov uznemirujući odnos sa ženama: Sve umetnikove supruge, ljubavnice i muze

Otac kubizma bio je dva puta oženjen i imao je mnogo ljubavnica, što i ne čudi jer je njegova seksualnost bila veliki podsticaj njegove umetnosti

Pablo Pikaso je imao prilično komplikovane odnose sa mnogim ženama u svom životu. Sudeći prema njegovoj biografiji — ili ih je poštovao ili ih je zlostavljao, a najčešće je imao romantične odnose sa nekoliko žena istovremeno.

Otac kubizma bio je dva puta oženjen i imao je mnogo ljubavnica, što i ne čudi jer je njegova seksualnost bila veliki podsticaj njegove umetnosti. Celokupnu njegovu delatnost obeležila je telesna energija do te mere da je umetnik čak prigrlio i minotaura, mitskog polučoveka-polubika kao, kako prenosi "Widewalls", oličenje sopstvene ličnosti.

Preporučujemo

Upravo ovo govori mnogo o umetniku koji je voleo žene, ali ih nije tretirao kao da su jednake njegovoj genijalnosti. Svih ovih godina mnogo se pisalo o Pikasovim ženama i načinu na koji ih je prikazivao, ali je, međutim, tek početkom 2000-ih, jedna od njegovih unuka, Marina Pikaso, prva javno objavila stvarnu patnju svoje porodice zbog umetnikovog narcizma.

U novije vreme, dok se razbija mit o Pikasu kao fatalnom ljubavniku, čuveni umetnik je zapravo sve češće kritikovan zbog mizoginije. Nedavno su u njegovom muzeju u Barseloni jedna profesorka umetnosti i njeni učenici organizovali tihe demonstracije obučeni u crno-bele majice sa odštampanim izjavama "Pikaso, zlostavljač žena" i "Pikaso, senka Dore Maar".

Pritom, ovo nije usamljen slučaj jer je nekoliko sličnih protesta održano u proteklih nekoliko godina, uključujući performans umetnice Eme Sulkovic 2018. godine, kada je stajala ispred Pablove slike "Les Demoiselles d'Avignon" u MoMA galeriji u Njujorku noseći kostim sa zvezdicama. Iste godine, umetnica Mišel Hartni objavila je gest u Metropoliten muzeju umetnosti dodajući zloglasni umetnikov citat: "Svaki put kada ostavim ženu, trebalo bi da je spalim. Ženu uništi prošlost koju ona predstavlja" na zid pored Pikasove slike.

Pikasove ljubavnice i muze

Pikaso je postao opsednut ženama u ranoj mladosti, nakon što je bio izložen bordelima u južnoj Španiji, gde ga je otac odveo da od njega napravi "pravog čoveka". Čitavog svoj života umetnik je razvijao neutaživu seksualnu želju koja se odrazila na čitavu njegovu karijeru. On bi jednostavno poludeo od svake nove žene koja se pojavi u njegovom životu, što ga je dovelo do toga da je za života imao dve supruge, šest ljubavnica i niz kratkoročnih ljubavnih veza.

Među prvim zabeleženim vezama je odnos sa modelom Laurom Germaine Gargalo Pičot, koja je bila devojku Pikasovog katalonskog prijatelja Karlosa Kazagemosa, u Parizu 1900. godine. Kazagemos je izvršio samoubistvo u februaru 1901, a Pikaso je stupio u vezu sa Žermenom u maju iste godine. Pet godina kasnije (1906) Žermenova se  udala za Pikasovog prijatelja Ramona Pišoa.

Samo Medlin bilo je ime manekenke koja je pozirala Pikasu i postala njegova ljubavnica u leto 1904. Prema Pikasovim rečima, ona je ostala trudna i abortirala i to je sve što se zna o njoj. Odakle je došla, kuda je otišla nakon što je napustila Pikasa, kada je umrla, pa čak i njeno prezime izgubljeno je u istoriji. Ipak, imala je veliki uticaj na Pikasa, jer je otprilike u to vreme počeo da crta slike majki sa njihovim bebama.

Pikaso je upoznao svoju prvu veliku ljubav Fernandu Olivije u blizini svog studija na Monmartru u jesen 1904. Fernanda je bila francuska umetnica i model koji je inspirisao Pikasove radove iz perioda ruže i rane kubističke slike i skulpture. Njihova burna veza trajala je sedam godina, okončavši se 1911. Dvadeset godina kasnije, napisala je seriju memoara o njihovom zajedničkom životu. Pikaso, koji je tada bio već prilično poznat, platio joj je da ih više ne pušta dok oboje ne umru.

Pikaso i Olivija su konzumirali opijum, oboje su bili veoma divlji i često neverni jedan drugom. Takva situacija je Pikasa učinila veoma ljubomornim i posesivnim, a navodno je Oliviju zatvarao u njihov studio kada bi odlazio. Pikaso se zaljubio u Evu Guel, takođe poznatu kao Marsel Hamber, u jesen 1911, dok je još živeo sa Fernandom Olivije. Svoju ljubav prema lepoj Evi obelodanio je na svojoj kubističkoj slici "Žena sa gitarom" („Ma Džoli“). Guelova je umrla od tuberkuloze 1915.

Prvi brak i neverstva

Očigledno, tokom poslednjih meseci života Eve Guel, Pikaso je ušao u tajnu romansu sa Gabi Depeire, koja je ostala u tajnosti tokom njihovog života. Dokaz o aferi je isplivato tek nakon smrti njenog muža 1972. godine, kada je njena nećaka odlučila da prodaje slike, kolaže i crteže iz svoje kolekcije, na osnovu čije tematike postoje dokazi da je Pikaso tražio od Gabi da se uda za njega. Očigledno je odbila.

Ubrzo nakon što je odbijen, Pikaso se ludo zaljubio u Iren Lagut, koju je pre poznanstva sa umetnikom, "držao" ruski veliki knez u Moskvi. Nju su, Pikaso i njegov prijatelj, pesnik Gijom Apoliner, "kidnapovali" i odveli u vilu u predgrađu Pariza, odakle je ona pobegla, ali se i dobrovoljno vratila nedelju dana kasnije. Lagut je imala afere i sa muškarcima i sa ženama, a njen odnos sa Pikasom se nastavio sve do kraja 1916. godine, kada su odlučili da se venčaju. Međutim, Pikasa je još jednom odbačen, a njegova ljubavnice se vratila u Pariz. Vezu su obnovili 1923. godine, kada je bila nosilac teme njegove slike "Ljubavnici".

Godine 1917. umetnik je upoznao Olgu Hohlovu, rusku balerinu koja je spoznala Pikasa dok je nastupala u baletu za koji je dizajnirao kostime i scenografiju. Ona je napustila baletsku družinu i ostala sa Pikasom u Barseloni, a kasnije se preselila i u Pariz. Par se venčao 12. jula 1918. godine, kada je ona imala 26 godina, a Pikaso 36 godina.

Njihov brak je trajao deset godina, ali je njihova veza počela da se raspada nakon rođenja njihovog sina Paula 4. februara 1921. godine, kada je Pikaso nastavio svoje veze sa drugim ženama. Njih dvoje su se mnogo svađali, a Pikaso je uskoro ostao zasenjen likom Marie-Terez Valter krajem 1920-ih.

Olga se odvojila od Pikasa tek 1935. godine, nakon što je saznala da je Valterova trudna sa njenim suprugom. Međutim, Pikaso je odbio da joj odobri razvod. Hohlova je bila prikazana u Pikasovoj umetnosti kroz slike kao što su "Minotaurmahija" (1935) i "Borba bikova: Smrt Torera" (1935), u kojem je ona bila konj kojeg je izbo mitološki minotaur, odnosno "simbolični" Pikaso. Razvod joj nije dao do njene smrti kada je preminula od raka 1955. godine.

Marie-Therez Valter je bila možda najveća ljubav u Pikasovom životu. Bila je nežna, poslušna i poslužila je kao inspiracija za neke od njegovih najsenzualnijih dela — slika i skulptura. Zahvaljujući svom telu, Volterova je bila idealna muza i model za Pikasov nadrealistički period. "Velika mrtva priroda sa stolom na postolju" (1931) je prikriveni portret Volterove ili "Uspavani akt" (1932) koji manifestuje umetnikovu zanesenost čulnim zadovoljstvima koje nudi Volter.

Na možda i najpoznatijoj Pikasovoj slici "Gernika" (1937) umetnik je predstavio mladalačke crte svoje ljubavnice kao motiv nevinosti, dok je u "Ženi seljaka" (1938) Valterovu naveo kao simbol ravnodušnosti evropskih naroda prema uništenju slobodne republikanske Španije od strane fašista.

Dora Mar, Fransoaz Žilo i Žaklin Rok

Godine 1935. Pikaso se upoznao sa Dorom Mar, nadarenom fotografkinjom, pesnikinjom i slikarkom koja je odmah zaslepila Pikasa u kafeu "Les Deuk Magots" u Parizu, kada je uzela nož i brzo ga zabila u sto između svojih prstiju. Za razliku od Mari-Terez Valter, koja je bila nežna i pasivna, Dora Mar je bila daleko izazovnija, posebno u smislu intelekta.

Njihova ljubavna veza bila je intenzivna jer je Marova bila deo nadrealističkog pokreta i samih umetnika. Prikazana je kroz kubistički stil na moćnom "Portretu Dore Maar" (1937).

Fransoaz Žilo je bila još jedna Pikasova ljubavnica i muza od 1944. do 1953. i majka njegove dece Kloda i Palome. Vrlo brzo Žiloova je zamenila Doru Mar i postala ljubavnica broj jedan u Pikasovom životu i snažan nosilac njegove inspiracije, koja je rezultirala plodnom proizvodnjom keramike, skulptura i njegovom bogatom serijom "Radost života".

Poslednja značajna žena vredna pomena bila je Žaklin Rok, koja je bila Pikasova žena, muza i odani asistent od 1953. do njegove smrti 1973. Kada su se njih dvoje upoznali, Žaklin je imala 27 godina, nedavno se razvela i radila je kao prodavačica u prodavnici na francuskoj rivijeri, gde je umetnik proizvodio svoju keramiku.

Pikaso je bio veoma inspirisan Rokeovom, stvarajući više umetničkih dela usredsređenih na nju nego na bilo koju dotadašnju ženu. Njihov odnos je bio toliko intezivan da je u noći kada je Pikaso trebalo da bude sahranjen, Žaklin spavala napolju u snegu, ispružena preko njegovog groba.

Pikaso i žene – odnos ljubavi i mržnje

Gledajući danas, Pikasov opus je veoma teško zamisliti bez prisustva svih ovih žena – njegovih supruga, muza, i ljubavnica. Uostalom jedna od njih Marie- Terez Valter je model na njegovom najskupljem portretu koji je prodat do sad.

Umetnik je bio toliko dominantna figura u njihovim životima da je njegovo prisustvo i ponašanje ostavilo strašne posledice na sve, a one nistu nestale čak ni kada je umro.

Naime, prema pisanju "Thought", njegova druga žena, Žaklin Rok, zabranila je velikom delu porodice da prisustvuje njegovoj sahrani, što je navelo Pablita, Pikasovog unuka, da izvrši samoubistvo, dok je Paulo, Pikasov sin, umro od smrtonosnog alkoholizma koji je bio posledica depresije. I Žaklin Rok je na kraju izvršila samoubistvo.

Samo zato što je iza njega ostao istorijski umetnički opus, mnogi doživljavaju Pikasov odnos sa ženama u relativno pozitivnom svetlu, s obzriom na to da su inspirisale njegovu umetnost. Dobar primer toga je umetnikovo prijateljstvo sa Gertrudom Stajn, međutim, to svakako ne menja činjenicu da je Pikaso tokom svog života pokazivao da je nasilni ženomrzac koji se prema ženama ponašao sa mnogo nepoštovanja.

(Telegraf.rs)