Da li biste svoje iskustvo o najgorem ljubavnom sastanku podelili sa milionima ljudi na društvenim mrežama?
Stručnjaci o tome zašto su na "Tik Tok"-u toliko popularni snimci o najgorim ljubavnim sastancima? Šta se krije iza trenda koji je do sada ispratilo skoro 74 miliona ljudi
Mnogi su imali priliku da iskuse ljubavni sastanak koji bi mogli da nazovu "kao iz pakla". Ipak, bez obzira na to da li je osoba sa kojom ste izašli bila neprijatna, ili je kasnila, ili nije dobro mirisala ... da li biste svoje iskustvo o najgorem sastanku podelili sa milionima ljudi na društvenim mrežama?
Upravo to je najnoviji trend na "TikTok-u". Korisnici bez zadrške prosipaju sve svoje tračeve o ljubavnim izlascima pod haštagom #datinghorrorstory koji je stekao zapanjujućih 73,9 miliona pregleda na ovoj platformi.
Naravno, nema ničeg lošeg u tome da olakšate dušu i izbacite iz sebe priču koja vas opterećuje, ali kako psiholozi upozoravaju, za vas može da bude i loše ako se previše zadržavate na temi nekog negativnog iskustva.
- Kada podelite nešto što vas opterećuje ili plaši, a drugi reaguju na to i potvrde vaše iskustvo kroz lajkove, komentare ili druge reakcije i slične priče, takvo ponašanje onlajn zajednice doprinosi vašem većem osećaju pripadnosti - ističe psiholog Miranda Nado u prilog tome zašto ljudi objavljuju svoje priče i objašnjava da većina samo želi sebi da daju oduška. On dodaje:
- Kada podelite svoju priču sa drugima, time možete da osetite olakšanje i tako skinete teret koji ste možda nosili sa sobom i koji vas je mučio. Samo izbacivanje nečega iz vašeg uma, bilo na društvene medije ili pisanjem dnevnika, pomaže vam da ne budete toliko opterećeni time.
I bračni i porodični terapeut Mo Ari Braun se slaže da razgovor o lošem iskustvu, pogotovo sa dozom humora takođe može da bude deo nečijeg procesa lečenja i način da se oseća manje usamljeno.
- Možda osoba pokušava da olakša sebi situaciju kako bi mogla da nastavi da se zabavlja - ističe terapeut.
Ali to i dalje ne objašnjava zašto su korisnici društvenih mreža toliko privučeni tim pričama o lošim iskustvima i zašto ih "gutaju" u tolikoj meri. Stručnjaci smatraju da je to zašto što su u stvarnom životu ljudi daleko manje skloni da dele svoje loše priče iz života i uglavnom obaveštavaju okruženje o onim dobrim, dok su društveni mediji (i porast broja odraslih koji traže pomoć za lečenje mentalnog zdravlja) zapravo doprineli prihvatanju i normalizaciji svih vrsta iskustava, pa i onih loših.
- Mnogo više ljudi je danas na terapiji nego ikada ranije, i zaista stiču više "alata" koji im olakšavaju razgovor o svim iskustvima, pa i onim lošijim - kaže psihoterapeut Madison Mekalou, koji ipak upozorava da "neuredni" "Tik Tok" nije mesto gde će dobiti adekvatne savete:
- Važno je da korisnik ostane svestan da vrsta sadržaja koji konzumira na mreži može da utiče na perspektivu i generalizaciju neke pojave koja po svojoj prirodi ima daleko više nijansi. Ako se osoba slučajno i zaglavi u crnoj rupi neke ljubavne horor priče, daleko je bolje da potraži adekvatan savet od profesionalca za zdrave odnose, nego da se okrene pojedinačnim iskustvima na "Tik Toku".
Stručnjak smatra da je upravo zato što je lako smejati se i zgražavati nad tuđim pričama, to da je "zabavljanje teško", zapravo postaje uobičajeni narativ onog ko te priče upija, iako se u stvarnosti zabavljanje razlikuje od osobe do osobe i ima daleko više veze sa pojedinačnim namerama i sposobnošću da zaista komunicira o onome šta mu je potrebno.
- Gledajte sa oprezom i upamtite da na mrežama čujete samo jednu stranu priče. Imate priliku da učite iz onoga što su oni dobro uradili ili ispravite ono što su pogrešili, ali upamtite: njihova priča nije i vaša - ističe Braun, dok m-Mekulogu objašnjava da sa druge strane, ovaj trend nekima može da bude i koristan, pogotovo ako su sposobni za introspekciju, a pronalaze se u ponašanju negativaca u tim pričama:
- U slučaju da neko ima sposobnost samorefleksije, ovaj trend bi za njega/nju mogao da bude superdragocen da vide sopstveno ponašanje koje je prema nekome možda bilo štetno - objašnjava Mekulogu.
(Telegraf.rs)