Frojdov ljubavni trougao: Nakon njenih reči čuveni psihijatar više nikada nije imao odnose sa svojom ženom

Brak bez intimnih odnosa i veza sa svastikom - neverovatan ljubavni život najpoznatijeg i najkontroverznijeg psihoanalitičara na svetu

Sigmund Frojd je postavio temelje modernog razmišljanja o seksu, porodici i odnosima - ali je njegov privatni život uglavnom ignorisan.

Međutim, neka naknadna istraživanja o njegovom ličnom životu bacila su potpuno novo svetlo na ženu koja je stajala iza ovog kontraverznog psihoanalitičara - ženu jake volje, Martu Bernajs. Ona je bila razlog zašto je i postao psihoanalitičar, ali je uskoro njegovom rad dodala epitet "pornografija".

Preporučujemo

Žena ispred svog vremena, kako piše "Guardian", bila je Frojdova najveća inspiracija, delila je njegov apetit za kokainom, ali ne i za intimnošću. Prvi biograf Marte Frojd, Kaća Beling, veruje da bi Frojd, da nije upoznao Martu, napravio svoje ime i karijeru kao naučnik o usavršavanju upotrebe kokaina. Biograf beleži i prekid seksualnih odnosa bračnog para, nakon što im je rođeo šesto dete, nakon prvih 11 godina braka.

Četiri godine veridbe i nebrojeno pisama 

Marta i Sigmund su bili vereni četiri godine, prema pravilima patrijarhalnog društva s početka 20. veka. Strasti su bile rezervisane za prvu bračnu noć, a do tada Frojd je svoje ljubavne frustracije oslobađao pisanjem pisama svojoj verenici. U tim pismima često je bio i grub i ljubomoran i znao je da joj prebaci za njenu prisnost sa rođakom Fricom.

Za to vreme bio je jedan od prvih koji je radio sa kokainom, eksperimentišući njim na sebi. To mu je podizalo raspoloženje i davalo energiju, a bio je toliko uzbuđen da je slao pakete ove supstance i Marti, rekavši joj da će joj to doneti "boju njenim obrazima". Primetivši njegovu efikasnost kao anestetika, planirao je da dalje radi na tim svojstvima, ali se umesto toga koncentrisao na ljubav sa Martom.  Kasnije je rekao da su njegove 53 godine sa Martom bile vredne gubitka tog uspeha.

Pisma su otkrila Frojda kao čoveka dalekog od hladnog procenjivača ljudskog ponašanja. Bio je duboko romantičan, ali i strastveno ljubomoran čovek koji se zaljubio u Martu na prvi pogled. Ali od Marte, iz ugledne, strogo ortodoksne jevrejske porodice, očekivalo se da se uda bolje od ateiste bez novca bez ikakvog položaja u društvu i oni su svoju veridbu držali u tajnosti koliko god su mogli. Kada je Martina majka, Emelin, preselila svoje ćerke iz Beča u Hamburg, to je bio početak četvorogodišnje razdvojenosti tokom koje su se ljubavnici videli samo desetak puta.

- Napisali su stotine pisama jedno drugom - prenela je Beling: - Mislim da se može reći da je Marta zaista bila prva učenica na svetu u psihoanalizi.

Frojdova ljubomora bila je izražena u jednom diktatorskom pismu u kojem joj je zabranilo klizanje jer je to značilo kliziti ruku pod ruku sa drugim muškarcem. Marta je stoga svoje vreme provodila pomažući u kući koju je delila sa svojom sestrom Minom i njihovom majkom. Čitala je i volela je pozorište. Ali njeno interesovanje za umetnost uznemirilo je Frojda, koji je zabrinut da kao naučnik nema oružje protiv umetnika, rekavši da sve što treba da urade je da napišu pesmu za ženu i da imaju ključ njenog srca.

Brak, deca i prekid intimnih odnosa

Nakon što je Frojd dovoljno napredovao u svojoj medicinskoj karijeri da zadovolji njenu majku, Marta se preselila u Beč. Marta i Frojd su se venčali u Vandbeku, uz verski obred, bez obzira na to što je Frojd bio zagriženi ateista, kako bi njihov brak bio priznat u Austriji.

Stan u kome je bila smeštena doktorova ordinacija bio je skromno sređen, ali sa ukusom. U njemu je Marta postepeno učila kako da vodi domaćinstvo. Za osam godina braka izrodili su šestoro dece - Matilda, Žana, Oliver, Ana, Martina i Sofija, koja je rano umrla.

Sudeći prema njenoj biografiji, Marta je prekinula seksualne odnose sa svojim mužem nakon rođenja njihovog šestog deteta.

- Svaki put kad si u meni, ja zamišljam drugog muškarca… Tako i doživim zadovoljstvo – navodno su bile reči koje je Marta Frojd saopštila svom čuvenom suprugu, što je bilo priznanje koje je ga je porazilo i najverovatnije ga dovelo do čuvene misli “Šta žena hoće?”“. Posle 11 godina braka, navodno, više nikada nije imao seksualne odnose sa svojom ženom.

Ljubavni trougao skandal majstora

Kada se oženio Martom 1886. godine, posvetio se privatnoj praksi neurologa. Frojd je znao da pored sebe ima pravu ženu sa kojom je stvorio zavisnički odnos. Trudio se da zaradi novac za početak braka, dežurao je tri puta nedeljno u Institutu za pedijatriju i otvori malu ordinaciju. U početku je tu dolazilo malo pacijenata, a honorari su bili bedni.

- Da ne znam sa koliko ozbiljnosti moj muž prilazi svom radu, priznajem da bih bila ubeđena da je psihoanaliza jedan oblik pornografije - poverila se Marta Frojd jednom svom bliskom prijatelju. Marta je bila konzervativna, racionalna, plemenita, religiozna i odana žena, Njena majka je smatrala da ju je Frojd obmanuo, a da toga nije bila ni svesna.

Sve to vreme Marta i Frojd su živeli u kući sa njenom mlađom sestrom Minom sa kojom je psihijatar provodio mnogo vremena. Njih dvoje su obilazili švajcarske planine i italijanske spomenike dok je Marta bila trudna, rađala i brinula se o deci.

Od kada se Mina poverila Jungu i ispričala pojedinosti svoje veze sa Frojdom, glasine o Frojdovoj vezi sa svastikom nisu prestajale. Za Sigmunda, ta mlada i živahna intelektualka je bila “divlje strastvena“, kao i on. Jednom je rekao da je Mina bila njegova “najintimnija poverenica“.

Pisma koja su pisali Mina i Frojd, a koja su nastala u trenucima kada on nije imao seksualne odnose sa Martom, čudnim sticajem okolnosti su nestala. Ali, Marta je prihvatila Minu, kao što je smatrala da ona i deca treba da ostanu van Sigmundovih odnosa sa pacijentkinjama.

Martu je zbunjivalo i vrlo prisno Frojdovo prijateljstvo sa pripadnicima istog pola, kao i naklonost njihove ćerke Ane prema ženama.

Zauvek najbolji prijatelji

Frojd svakako nije bio “svetac“, ali mu je njegova voljena žena Marta, kako piše njegov najpoznatiji biograf Ernest Džouns, bila i najbolja prijateljica i podstrek u poslu.

Martino požrtvovanje išlo je toliko daleko da je na Sigmundovu četkicu stavljala pastu, pripremala mu je uveče odeću koju bi on nosio sledećeg dana, pakovala mu i maramice koje je on koristio u velikim količinama.

Iako različitih karaktera, ljubav Sigmunda i Marte je bila jaka. Ona se posvetila deci, a on je danonoćno radio na svojim slučajevima. Marta je, kako tvrde neki Frojdovi biografi, bila strastvena žena, tvrdila je da ljubav treba da bude ekstremna ili da je uopšte nema. S druge strane, Frojd je bio ljubomoran, isključiv, uveren da su žene ograničene svojim polom.

Ipak, Marta je bila uz njega kada mu je bilo najpotrebnije. Svog supruga je, navodno, izvukla i iz moguće kokainske zavisnosti dok je eksperimentisao, ne znajući da kokain može da izazove takvo stanje.

Nakon što je Hitler oterao Frojdove u egzil u Britaniju, Frojd je dobio rak grla u 83. godini, koji ga je mučio sve dok nije više mogao da trpi i nagovorio prijatelja da primeni predoziranje morfijumom.

- Promenila se - prenosi biograf: - Prvog petka nakon njegove smrti zapalila je sveće, oživljavajući jevrejsku tradiciju koju ju je nagovorio da odustane. Mislim da je držala svoju religiju u sebi sve vreme.

Mogla je da izabere sigurnog profesora za udaju i da je živela u verovatno frustriranom zadovoljstvu. Ali imala je duha i izabrala je daleko kamenitiji, ali zanimljiviji put, u partnerstvu sa čovekom kojeg je volela.

- Moj život je sada izgubio svaki smisao i sav sadržaj - napisala je tada Marta Ludvigu Binsvageru.

Umrla je u 90. godini, dozivajući ćerku Sofiju.

(Telegraf.rs)