Psiholog otkriva zašto biramo pogrešne partnere: Tajna se krije u jednoj stvari

Uverenje da je nepodnošljivo ili užasno biti sam često vodi do toga da biramo neadekvatne partnere i plaćamo cenu ovakvog izbora, kaže psiholog i psihoterapeut Irena Werner za Telegraf.rs

Koliko puta vam se u životu desilo da budete u nekoj emotivnoj vezi, za koju, kada se završi, mislite da je bila potpuno pogrešna i pitate se zašto ste birali baš tog partnera?

Preporučujemo

Skoro da ne postoji neko ko se bar jednom u životu, a naročito u mladosti nije našao u situaciji da izabere "pogrešnog" partnera i prođe kroz odnos koji mu je bio manje ili više mučan i za koji smatra da mu uopšte nije bio potreban.

Međutim, psihologija kaže  je svaki odnos u kome se u određenom trenutku nađemo odraz onoga što nam je tada potrebno.

- Početak skoro svake emotivne veze obeležava period zaljubljenosti i idealizacije partnera, odnosno vidimo samo dobre partnerove osobine, a slepi smo za mane - kaže za Telegraf.rs psiholog i psihoterapeut Irena Werner.

Stupanjem u romantični odnos, objašnjava ona, osoba u partneru traži ono što joj je u tom trenutku potrebno ili misli da joj je potrebno, a često je taj izbor intenzivno obojen ličnim bazičnim uverenjima, stavovima, pogledom na svet...

- Zbog svega toga, partner se na početku odnosa čini skoro uvek kao odgovarajući i onaj pravi. Postavlja se pitanje šta u stvari znači pogrešan izbor partnera? Izgleda kao da sebe stavljamo u poziciju da smo neprikosnoveno u redu, a druga strana je pogrešna. Šta ako je svaki partner "pravi" u datom trenutku, međutim, ono što je pogrešno smo mi, naša percepcija i interpretacija partnerovih osobina i ono što mislimo da nam je potrebno u datom trenutku - objašnjava naša sagovornica.

Kako navodi Werner, naše  želje i potrebe nas u datom trenutku ne moraju voditi do funkcionalnih ciljeva i dugoročnih odnosa.

- Lako je reći "on je bio potpuno pogrešan izbor", ali, u stvari, verovatno je bio najbolji izbor u odnosu na nas i ono što nam je bilo potrebno u tom trenutku, bilo da je reč o pažnji, odobravanju, uzbuđenju, odvajanu od dosade, očekivanju da će nas druga osoba učiniti srećnom i da je to lako dostupno i nadohvat ruke. Preuzimanjem odgovornosti za sebe, kao osobu koja takođe ima vrline i mane i osvešćivanjem  naših najdubljih potreba i uverenja koja nas vode, možemo sebi olakšati izbore u budućnosti i zaštiti se od nas samih, ali i od izbora "pogrešnih" partnera. Mi stalno pokušavamo da promenimo druge, ostajući slepi za promenu koja je jedino moguća, a to je promena unutar nas samih - objašnjava psiholog.

Koren je u odnosima iz najranijeg detinjstva

Uverenje da je nepodnošljivo ili užasno biti sam često vodi to toga da biramo neadekvatne partnere i plaćamo cenu ovakvog izbora.

- Emocionalna iskustva koja kreiramo u odraslom dobu najčešće su naučena veoma rano u detinjstvu. Naime, prvi emocionalni odnos koji beba uspostavi sa osobom koja o njoj brine, najčešće majkom, znatno može uticati na kasniji odabir partnera i održavanje emotivnih veza. Ukoliko je ovaj prvi odnos prožet toplinom, brigom, posvećenošću i nežnošću, dete će razviti siguran obrazac afektivnog vezivanja. Budući da je osoba kao dete naučila da bude voljena, da se oseća sigurno i bezbedno, imaće mogućnost da razvije kapacitete da voli sebe, a samim tim i druge, te će najverovatnije birati partnere sa sličnim stilom vezivanja i moći će da ostvari spokojne partnerske odnose. Međutim, ukoliko su detinjstvo osobe obeležila nepovoljna i negativna iskustva ili pak izostanak prijatnih razvojnih iskustava, verovatno će se takav naučeni obrazac odnosa sa roditeljskim figurama preneti i u kasnije razvojno doba na odnose sa drugima - navodi Werner.

Ona objašnjava da osobe koje su doživele ovakve vrste iskustava najčešće imaju negativnu sliku o sebi, teško im je da razumeju sebe i smatraju kako nikada neće biti voljene.

- Stupanjem u veze sa emocionalno nedostupnim partnerima, osoba ponovo odigrava rani naučeni obrazac sa "birajućim" drugim, održava svoj disfunkcionalni način ponašanja i nema priliku da pokaže sebi da može biti voljena. Uprkos tome što mogu biti svesne nezdravog odnosa sa partnerom i mogu imati izraženu patnju, nezadovoljstvo i potištenost, takve osobe najčešće ostaju u tom odnosu jer im je jedini poznat i predstavlja njihovu "komfornu zonu". Svojim tendencijama u ponašanju u odnosu koji stvaraju čini se kao da žele da nadoknade i ispune potrebe koje im nisu bile pružene u detinjstvu, s tim što ovaj put ostvarenje neispunjenih dečijih potreba očekuju od partnera - objašnjava psihoterapeut.

Werner ističe da se sa takvim izborima srećemo nekada veoma često i da je lek za tako nešto rad na sebi i prevazilaženje obrazaca i  modela.

- Čak i kada dođe do raskidanja odnosa, najčešće zbog iniciranja suprotne strane, osobe ponovo mogu tražiti partnere sa istim osobinama jer im je, ponovo, takav odnos i obrazac ponašanja jedini poznat, naučen. On je sredstvo kojim mogu nadomestiti neispunjene želje i potrebe. Takođe, u takvim odnosima osoba može biti preokupirana idejom da mora da promeni partnera, njegove osobine i ponašanje, imajući unutrašnji zahtev da će on zbog nje postati bolja osoba - ističe psiholog.

Upitana kako je moguće promeniti obrazac izbora partnera, psiholog i psihoterapeut Irena Werner kaže:

- Jedan od prvih koraka ka promeni jeste osvešćivanje svojih uverenja i obrazaca i razumevanje razloga koji su doveli do njihovog stvaranja i održavanja kroz vreme, što će postepeno dovoditi do boljeg razumevanja sebe, razvoja saosećanja i poboljšanja slike o sebi. Put ka promeni može biti težak, ali uz razmišljanje i motivisanost o tome kako bi bolja budućnost mogla izgledati, ovaj put može biti izuzetno vredan truda.

(Telegraf.rs)