Strah od zaljubljivanja vodi u anksioznost: Zašto neki ljudi beže od sreće u ljubavi?

Osobe koje pate od filofobije strahuju da će se bol koji su preživeli u prošlosti ponoviti i da rizik nije vredan, čak ni ako obećava period ispunjenosti, poverenja i partnerske konekcije koja znači sreću

Ljubav i zaljubljivanje su definitivno najlepša osećanja koja čovek može da iskusi, osim za one koji sebe blokiraju strahom u tolikoj meri da se može govoriti o prisustvu fobije.

Preporučujemo

Naučnici veruju da je presudni razlog za razvijanje filofobije – straha od zaljubljivanja i emocionalne bliskosti, bojazan od ponavljanja nekog ljubavnog kraha partnerskog odnosa iz prošlosti, piše eKlinika.

Za ove ljude sigurnije je da pokušaju da spreče uspostavljanje bliskog odnosa, poverenja i razvijanja veze nego da se prepuste, plašeći se da će biti povređeni, ostavljeni, napušteni i sami. Kao i druge fobije, i ova može znatno da utiče na svakodnevni život, ali i da se uspešno leči.

Simptomi filofobije

Filofobija je iracionalan i nerazuman strah od zaljubljivanja, neuporedivo jači od osećaja obične zabrinutosti. Radi se o toliko intenzivnom strahu koji može da ometa svakodnevno funkiconisanje, remeti društveni, socijalni i emotivni život.

Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe, a manifestuju se kroz intenzivne emocionalne i fizičke reakcije, čak i kada se samo razmišlja o zaljubljivanju kroz:

• osećaj intenzivnog straha ili panike
• izbegavanje kontakata
• znojenje
• ubrzan rad srca
• otežano disanje
• teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti
• mučninu

Osoba čak može i imati svest o tome da je strah iracionalan, ali se ne oseća sposobnom da ga kontroliše i anulira.

Ovi ljudi mogu da razviju i socijalni anksiozni poremećaj. Poremećaj socijalne anksioznosti izaziva ekstremni strah u situacijama sa društvenim konekcijama, ali se razlikuje od filofobije, upravo zbog društvene, umesto prvenstveno lične konotacije.

Filofobija ima sličnosti i sa dezinhibiranim poremećajem društvenog angažmana (DSED), poremećajem privrženosti kod dece mlađe od 18 godina. DSED otežava osobama sa ovim poremećajem da uspostave duboke, konkretne veze sa drugima. Ovaj poremećaj je obično rezultat neke traume ili zanemarivanja u detinjstvu.

Faktori rizika

Filofobija se češće razvija kod osoba koje su u prošlosti imale neku emocionalnu traumu. One strahuju da će se bol ponoviti i da rizik nije vredan, čak ni ako obećava period ispunjenosti, poverenja i partnerske konekcije koja znači sreću. Takođe, ako je neko bio duboko povređen ili napušten u detinjstvu, ovaj strah je prisutan i dalje, i opominje da bi ponovo moglo da se dogodi isto.

Reakcija je svesno izbegavanje odnosa, čime se izbegava i potencijalni bol. Što se više izbegava izvor straha, objašnjavaju naučnici, strah je sve intenzivniji.

Specifične fobije takođe mogu biti povezane sa genetikom i sa okruženjem. Prema istraživanjima Mayo klinike, u nekim slučajevima se specifične fobije mogu razviti i zbog promena u funkcionisanju mozga.

Kad bi trebalo potražiti pomoć

Budući da filofobija nije uključena u Dijagnostički i statistički priručnik (DSM) Američkog udruženja psihijatara, postavljanje dijagnoze nije jednostavno.

To, međutim, ne znači da ne treba da potražite pomoć ako je vaš strah nepodnošljiv, parališući i uznemirujući. Lekar će izvršiti procenu simptoma, i formirati, uz još neke informacije, nešto poput istorije bolesti.

Izuzetno je važno potražiti pomoć, jer i ova fobija, ako se ne tretira, može da poveća rizik od komplikacija i drugih poremećaja mentalnog zdravlja, uključujući:

• društvenu izolaciju
• depresiju i anksiozni poremećaj
• zloupotrebu droga i alkohola
• pokušaj suicida

Opcije lečenja

U zavisnosti od težine fobije, lekar određuje terapiju kroz psihoterapiju, lekove, promenu načina života ili kombinaciju ovih tretmana.

Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) može pomoći ljudima sa filofobijom da se uspešno nose sa svojim strahom. CBT uključuje identifikovanje i promenu negativnih misli, percepcije i reakcija na izvor nastanka fobije. Kada se izvor locira i istraži, može se izvršiti testiranje objektivne realnosti modela mogućih budućih odnosa.

U nekim slučajevima, lekar može da prepiše antidepresive ili lekove protiv anksioznosti ako postoje drugi dijagnostički problemi sa mentalnim zdravljem, obično u kombinaciji sa terapeutskim radom. U promenu životnih navika svakako treba uključiti šetnje, vežbe, tehnike opuštanja i strategije osvešćivanja realnosti.

Kako pomoći osobama koje pate od filofobije

Najpre, pokažite razumevanje, jer se radi o strahu koji osoba ne može racionalno da kontroliše.

Ako se radi o potencijalnom partneru, edukujte se što više. Ne pritiskajte ga da rade stvari za koje nije spreman, to će ga samo udaljiti i stvoriti dodatni kontraefekat.

Pitajte kako možete da im pomognete, i budite dobar slušalac. Ohrabrite ove osobe da potraže pomoć.

(Telegraf.rs)