Psihoanalitičar objašnjava: Koja je razlika između "romantične" i "zrele" ljubavi?

Dr Vojislav Ćurčić, neuropsihijatar i psihoanalitičar o konceptu ljubavi

Možda je romantična ljubav uzbudljivija, ali je krhkija i ranjivija. Možda je zrela ljubav manje uzbudljiva, ali je stabilnija i dublja, ispunjava na drugačiji i sveobuhvatniji način.

Preporučujemo

Tristan se okrete zidu i reče:„Više mi nema života.“ I triput ponovi: „Izoldo, draga moja.“ Izgovarajući te reči po četvrti put, on ispusti dušu. Kada je Izolda stigla okrete se prema istoku i pomoli se Bogu. Zatim malo otkri Tristanovo telo i leže pored njega. Poljubi ga u usta i lice i čvrsto ga zagrli: i tako ispusti dušu, umre kraj njega od bola za svojim dragim.  (Žozef Bedije, „Tristan i Izolda“, „Znanje“, Beograd, 1954)

Tragična, a iznad svega romantična priča o Tristanu i Izoldi, priča koja je nadživela vreme i prostore, nadahnula razne umetnike, ima sve elemente koje treba da ima prava romantična ljubavna priča: ljubav, strast, želju, čežnju, osujećenje, patnju, bol i smrt, kao konačno rešenje.

Koncept romantične ljubavi je, kažu istoričari, kreacija trubadurskih vremena i srednjeg veka, ali je valjda oduvek postojala i valjda će zauvek i postojati.

Ona je posebno u adolescentnim godinama ideal ljubavi, ali se održava do kraja individualnih života, možda ne kao ideal, ali sigurno bar kao poželjan element svakog ljubavnog odnosa. Ona je takođe, u nekoj meri, naslednik i preživeli deo infantilnog života koji živi verovatno u svakom odraslom. Deca ne vole kao odrasli ali odrasli vole ponekad kao deca.

Zrelost ljubavi i ljubavnog odnosa ne zavisi samo ili najmanje zavisi od doba ljubavnika-partnera, već mnogo više od njihove zrelosti, koja određuje i kapacitet za zrelost odnosa.

No, vratimo se romantičnoj ljubavi kao prototipu ideala i nasledniku infantilnog. Patnja, a ne ljubav, možda je suštinski element romantične, trubadurske ljubavi, a uvek prisutne mazohističke fantazije se mogu razumeti u Frojdovom konceptu moralnog mazohizma, nesvesnom osećanju krivice i stalnoj i intenzivnoj potrebi za patnjom. Mazohizam je u ovim slučajevima izgubio svoju vezu sa libidom (energija seksualnog nagona; prim. ur.), a intenzitet ljubavi se meri intenzitetom patnje.

Koncept romantične ljubavi takođe podrazumeva frustraciju nemogućnosti ostvarenja ljubavi i odnosa. Ometanja, prepreke i neprijateljstva su uvek u spoljašnjem svetu i spoljašnjim okolnostima – incest, međuporodični konflikti, socijalna nekompatibilnost, rodbinski i bračni statusi ljubavnika – tako da trajan ljubavni odnos ili brak zapravo i nisu cilj ovakvih ljubavnih priča.

Suština je u postojanju predstave uzvišene, udaljene i nedostupne žene i odbačenog, ometenog ili neprihvaćenog ljubavnika koji pati.

Melodramatična ljubavna priča je takođe jedna varijatna romantične ljubavi. Razlika je u tome što u ovakvim ljubavima, ljubavni odnos stvarno postoji, realizovan, ali takođe idealizovan. On se najčešće ne gubi trajno, ali se prekida zbog nekih spoljašnjih okolnosti: bolesti, smrti, neizbežnog rastajanja.

Za razliku od trubadurskog romantizma u kome je drama narcistička (obožavani objekt je trajno nedostupan) u ovoj vrsti ljubavi drama je simbiotička – objekt koji je činio deo simbiotičkog jedinstva se poseduje pa gubi, ali nekad i ponovo pronađe. Osnovna karakteristika ove vrste ljubavi je osećaj jedinstva sa ljubavnim objektom u

kome ne postoje granice između Ja i Ti. Objekt ljubavi je iluzija i ne voli se druga osoba već projektovani deo samog sebe.

Za razliku od njih, zrela ljubav se zasniva pre svega na prepoznavanju ljubavnog partnera kao zasebnog bića, sa njegovim specifičnim željama, ponašanjima, potrebama i razmišljanjima. U njemu se uživa, ne zato što je projekcija sopstvenih ideala i ne zato što je deo nas, već zato što je On/Ona biće kome se raduje, sa kojim se deli, kome se daje i od koga se uzima.

On/Ona je takođe seksualni partner u čijoj nežnosti, seksualnom uzbuđenju i genitalnoj seksualnosti se zajedno uživa. Zrela ljubav takođe podrazumeva osećaj odanosti, privrženosti i saosećajnosti, ali dva odvojena i različita bića, kojima se desila ljubav, ali i koji je i razumom održavaju i neguju. Zreo ljubavni odnos podrazumeva ne samo osećanja, već i veći stepen racionalnosti, tolerancije i podrške različitosti.

Međutim, sasvim bi bilo pogrešno ako bi se tvrdilo da zrela ljubav isključuje romantiku i idealizacije. Naprotiv, one su njen sastavni i lep deo, ali se zrela ljubav ne sastoji samo od njih.

I zrela ljubav najčešće počinje zaljubljenošću, ali nije obavezno da zaljubljenost preraste u ljubav. Zaljubljenost, kao uobičajena početna, a nekad, u nekoj meri i trajna komponenta ljubavi uvek sadrži neki stepen i neki oblik

idealizacije.

Kapacitet za ljubav razvija se ili se ne razvija sa ličnošću, a potencijal i kvalitet kapaciteta zavise od dostignutosti nivoa individualnog psihoseksualnog razvoja. U istoj meri i kvalitet i zrelost ljubavnog odnosa zavise pre svega od pojedinačnih kapaciteta ljubavnika-partnera.

Ali i naizgled zreli partneri, u zrelom odnosu, mogu iskazati zavist, ljubomoru, želju za dominacijom, inhibiciju seksualnosti ili seksualnu nefunkcionalnost. Zavist proističe iz nemanja nečega što partner ima, a ljubomora iz gubitka nečega što je partner imao pa izgubio zbog potencijalnog ili fantaziranog trećeg.

Moguć suptilan problem, naizgled zrelih ljubavnih relacija, predstavlja takođe i narcističko zavođenje, koje se vremenom transformiše u erotsko, a koje služi vrlo često samo kao sredstvo za uspostavljanje apsolutnog jedinstva, a ne zadovoljavanja nagona. Međutim, želja za apsolutnim jedinstvom može kriti u sebi i želju za dominacijom i pokoravanjem.

Dinamika dominacije ili vladanja se takođe može ispoljiti i u seksualnom odnosu pa se seksualni odnos doživljava ili kao potčinjavanje ili se, suprotno, koristi za pokoravanje ili obezvređivanje partnera.

U svakom slučaju, razlikovanje romantične i zrele ljubavi nije lako, a nije ni prirodno. Jedno ne isključuje drugo, već naprotiv, dovoljno uravnotežena kombinacija elemenata oba tipa ljubavi čine ljubav lepom, nadahnjujućom, ali i trajnom i dubokom. Ipak, zrele ljubavi jesu i romantične, ali su romantične retko zrele.

U nekim socijalnim klišeima zrele ljubavi podrazumevaju manje strasti, osećanja, kreativnosti i neizvesnosti, a više privrženosti, odanosti, nežnosti i međusobnog razumevanja i tolerancije, više racionalnosti, reklo bi se čak i

dosade.

Ipak, nije tako.

S jedne strane, i u zrelim ljubavima ima strasti i ima romantike koji sigurno, nekim delom, proističu iz nekih davnih, reklo bi se infantilnih, a srećom preživelih, potreba i želja: očarati ljubavnog partnera, zavesti ga i raznežiti ga, biti kreativan u ljubavi, jeste celoživotna ljubavna potreba, makar se nekritično svela na nekadašnje zavođenje majke i detetovo uživanje u tome.

S druge strane, i naizgled zrele ljubavi imaju elemente nezrelog, infantilnog i neurotičnog.

Potkradu se i reaktiviraju neki nerazrešeni konflikti, neke stare priče, doživljaji i sećanja koji možda i nemaju veze sa aktuelnom ljubavnom pričom, i unesu buru i dramu i među zrele partnere i u zreli ljubavni odnos. Posebno je

agresija večna opasnost ljubavnih odnosa.

Međutim, nije samo romantična ljubav puna rizika, to je u nekoj meri, istina manjoj, i zrela. Ali jedna od bitnih razlika je u tome na koji način i u kojoj meri ljubavnici i ljubavni odnos mogu da se suoče, razreše i/ili prevaziđu rizike, nekontrolisane strasti i konflikte, ometanja i osujećenja, probleme i drame.

Romantična ljubav jeste možda uzbudljivija, ali je krhkija i ranjivija, za razliku od zrele ljubavi, koja je možda manje uzbudljiva, ali je stabilnija, dublja i ispunjavajuća na drugačiji i sveobuhvatniji način. Romansa obezbeđuje čaroliju i sreću trenutka, ali zrela ljubav obezbeđuje sveprožimajuće osećanje zadovoljstva i kontinuirane sreće.

Tekst: dr sc. med. Vojislav Ćurčić, neuropsihijatar i psihoanalitičar

Na kioscima širom Srbije potražite novi broj magazina “Ah ljubav”. Uz primerak magazina dobićete poklon knjigu najčitanijh spisateljica današnjice.

(Telegraf.rs/Ah ljubav)