Filipinka se zbog ljubavi doselila u BiH: "Mnogi su mislili da ovde i dalje traju ratni sukobi"

Sada svojim sunarodnicima svakodnevno pokazuje kako izgleda život u Bosni

Predivnu ljubavnu priču koja je bila suočena s brojnim predrasudama sa čitaocima portala Tuzlanski.ba podelila je 41-godišnja Filipinka Ingrid Andrade koja je zbog ljubavi došla da živi u Miričinu kod Gračanice.

Preporučujemo

Ingrid Andrade u braku je sa Adnanom Oštrakovićem s kojim ima dve ćerke Leilu i Stellu i već sedmu godinu živi u Bosni i Hercegovini, nakon što su svoju višegodišnju vezu na daljinu odlučili da krunišu brakom.

- Ništa nas nije sprečilo da budemo zajedno. Adnan me je pitao da li želim da se udam za njega nakon određenog perioda naše veze i da odemo živeti u BiH. Pristala sam, iako to nije bila nimalo laka odluka jer smo različitih veroispovesti. Nas dvoje smo se upoznali putem društvene mreže Fejsbuk za vreme njegovog rada u Avganistanu, a dok sam ja radila u Dubaiju gde smo se i venčali. Uspeli smo našu ljubav na daljinu da krunišemo zajedničkim životom. Nikada ranije nisam bila u BiH i nisam ništa znala o toj zemlji. Međutim, ipak sam došla. Pobedila je ljubav i emocija prema Adnanu – kazala je Ingrid Andrade.

Kako su porodica i prijatelji reagovali na odluku da se udate i preselite u Bosnu i Hercegovinu?

- Iskreno, roditelji su bili skeptični u vezi moje odluke, jer nisu znali ni gde se nalazi BiH, ni kako se tamo živi, a ne poznaju ni mog verenika ni njegovu porodicu. Na primer, moj šef je mislio da ovde i dalje traju ratni sukobi i stalno me je pitao da li sam sigurna da želim ići, da li je sigurno ovde i tome slično. Meni je takođe bilo sve nepoznato jer nisam znala gde dolazim i kakav je način života ovde, kakva je porodica mog supruga i okolina - nastavlja.

Da li ste se susretali sa predrasudama zbog tzv. “mešanog braka”?

- Da, susretali smo se sa predrasudama zbog toga što smo različite vere, ali i zbog toga što sam ja sa Filipina. Ljudima je jednostavno neobično da vide takav par i teško sve to prihvataju – pojasnila je.

Kako navodi u razgovoru, Ingrid na Filipinima ima majku, oca, tri sestre i brata.

- Posetila sam ih 2 ili 3 puta, ali oni nisu nikada došli u Bosnu i Hercegovinu. Mama se verovatno plaši puta, jer je potrebno 23 sata da se dođe sa Filipina do BiH, ali ja bih zaista želela da nas posete i vide kako naš život izgeda ovde.

Kako ste prihvaćeni od strane porodice svog supruga?

- Mužu su roditelji prvobitno rekli da nađe neku curu iz svog sela ili neku drugu devojku. Bili su šokirani njegovom konačnom odlukom. Međutim, moj muž je tvrdoglav, i on je odlučio da oženi mene, što se i dogodilo. Njegova majka se plašila da sam mnogo drugačija, ali kada je videla da znam da kuvam, šijem, popravljam stvari, kao i većina žena u BiH, sve je došlo na svoje. Ona me tretira kao svoju kćerku, možda zato što ima dva sina i nije nikada imala ćerku i zbog toga što sam daleko od svoje porodice. Pomažemo jedna drugoj u svemu i svi se kao porodica super slažemo – ističe Ingrid koja putem Facebook stranice “Ingrid in Bosnia” i istoimenog YouTube kanala svojoj publici predstavlja kako izgleda život u BiH.

- To je zapravo bila ideja mog muža, jer ja ovde nemam posao. Kada sam tek došla nisam nikako govorila bosanski jezik, nisam imala drugih načina da iskoristim svoje vreme. Tako da je on došao na ideju da počnem da snimam, znajući da dosta mojih prijatelja ne zna ni gde se nalaze Bosna i Hercegovina, pa da im sve to prikažem preko video zapisa. Tako je i bilo, počela sam snimati i pokazala sam ljudima gde je to BiH, da ovde više nije rat, i njene gradove i lepote. Ljudi sa Filipina mi posebno sada za vreme pandemije pišu da posećujem neka mesta u BiH i snimam im, jer ne mogu trenutno nigde da putuju.

Kultura življenja na Filipinima i u BiH ima dosta sličnosti, ali se i po mnogo toga razlikuje.

- Ove dve kulture su slične po tome kada vam dođu gosti, napravićete najbolju hranu, servirati sve i baš lepo ih ugostiti. Međutim, razlika u tome je što u BiH servirate svojim gostima hranu tj. izvadite u tanjir i to stalno radite, dok se na Filipinima napravi hrana, ali svako uzme svoj tanjir i stavi onoliko koliko želi. Možete ustati i doneti sebi hrane koliko god želite tokom cele noći, to ne radi domaćin. Kako sam primetila ovde je kafa skoro pa obavezna, i kad god vam neko dođe pijete kafu. Na Filipinima je to drugačije i kafa uopšte nije obavezna, nego ukoliko želiš vodu, domaćin će ti doneti vodu. Velika je razlika i u odgoju dece. Na Filipinima vas roditelji već sa 10 godina smatraju odraslim osobama, i od malena učite i da kuvate, pospremate za sobom, čistite i sve što je potrebno. Sve ove stvari uče i dečaci i devojčice, dok je u BiH to potpuno drugačije. Vidim da ovde majke rade većinu stvari umesto svoje dece, a za sinovima posebno rade, koji često ne znaju ni skloniti za sobom stvari ili oprati suđe i sl. Svoju djecu ovdje učim i da kuvaju, pospremaju za sobom, čiste, sve kako bi bili sposobni za samostalan život – pojašnjava Ingrid koja je nastavak svoje ljubavne priče prepustila svom suprugu Adnanu Oštrakoviću koji se takođe nosio sa određenim predrasudama kada su njihova veza, pa kasnije i brak bili u pitanju.

- Treba imati određen stav da se neko odluči na takvo nešto, posebno poznavajući naš mentalitet. Postoji tu mnogo obostranog prilagođavanja na drugo i drugačije. Ljude je strah jer misle ako sebe promene da samim tim i gube sebe kao ličnost. Meni je super što imam osobu koja je iz druge zemlje koja nama nije tako bliska, jer sam želeo da upoznam drugačiju kluturu, navike, običaje – kaže Oštraković.

Ingrid kaže da su roditelji teško prihvatili njenu odluku, kako ste vi kao suprug prošli kroz to?

- Bio sam tvrdoglav i imao sam posao vani, tako da sam se udaljio od zavisnosti od roditelja prvo finansijski, a nakon toga i emocionalno. Kada upoznate druge kulture i radite sa različitim ljudima stalno, shvatite da to nije strašno, jer svi mi imamo slična iskustva i slične probleme. Moram da kažem da se njen period adaptacije kada je u pitanju život u BiH još uvek u potpunosti nije završio. Njoj je teško zbog drugačije sredine. Međutim, ja sam uvek tu da pomognem i olakšam joj. Prošle godine Ingrid je upisala i kurs bosanskog jezika gde ima još osoba koje imaju slične poteškoće poput nje. Naš je jezik njima prilično komplikovan, ali svaki danom sve je bolje. Na primer, naše kćerke Leila i Stella govore engleski, a sa dedom i bakom uče bosanski. Mogu se izraziti na oba jezika kada se to od njih traži – priča Adnan.

Kako je Adnan kao Bosanac prihvaćen od strane suprugine porodice, sviđaju li vam se Filipini?

- Ja sam bio kod njene porodice na Filipinima već dva puta. Prihvatili su me zaista dobro, njima nije toliko strano da imaju snahu ili zeta iz druge države, jer njih puno radi vani i to im se često dešava. Na Filipinima možete sresti jako puno bračnih parova koji su iz različitih zemalja. Međutim, meni je prva poseta bila neobična, jer nisam znao šta da očekujem i doživeo sam jednu vrstu kulturnog šoka. Deset dana mi je trebalo da shvatim gde sam došao i šta se dešava. Drugi put je već bilo bolje, jer sam znao šta da očekujem od svega. Zemlja je puna ljudi, dok u BiH to nije slučaj, ulice su toliko pune da se ne možeš kretati normalno. Ja tamo ne bih smeo, na primer da vozim automobil iako sam vrhunski vozač, jer je toliko motociklista i ljudi, i jako dugo vam treba da dođete od tačke A do tačke B što iritira – zaključio je na kraju razgovora Adnan.

(Telegraf.rs)