Ispovest devojke koju je dečko emotivno uništio: "Bio si najbolje što je moglo da mi se desi"

Da li je ranjivost osobina koju treba da krijemo?

Novinarka i spsisateljica Stefani Manzi podelila je sa javnošću kako se oseća nakon što je izašla iz toksične veze koja ju je emotivno slomila. Njeno pismo upućeno je muškarcu koji joj je ostavio trajni ožiljak, ali i je osvestio njenu snagu koju do tada nije bila u stanju da prepozna.

Preporučujemo

Nakon ovih redova, nemoguće se zapitati da li smo nekada nekome naneli bol, a da se na to nismo obazirali. U njenom pismu opisana su sva ona osećanja koja možda često ne prepoznajemo kod drugih i podsećaju nas koliko je empatija u današnjem društvu skrajnuta.

"Dragi,

želim da zamisliš ovo: devojčica koja sedi na podu svoje spavaće sobe, emocionalno uništena, suvo se uzdiže, telo joj se grči pri svakom neuspelom pokušaju utišavanja jecanja, udara pesnicama o zemlju dok pokušava da izleči svoje slomljeno srce.

Sada želim da zamisliš moje lice - jer ta devojka sam bila i nikada dovoljno dobra za tebe.

Stalno sam bila na drugom mestu među desetinama drugih devojaka. Učinio si da se osećam potpuno bezvredno. Emotivno si me upropastio.

Ipak te ne mrzim. Umesto toga, želim da ti se zahvalim.

Uprkos tome što su prošli meseci, konačno sam shvatila da nisam ja bila nedovoljno dobra za tebe, već da ti nisi dovoljno dobar za mene.

Ove reči mi odzvanjaju već neko vreme i neprestano se podsećam da zaslužujem bolje od iskrivljene percepcije ljubavi koja mi je predata na ukaljanom srebrnom poslužavniku.

Zaslužujem bolje nego da me ignorišu.

Zaslužujem bolje od manipulacije.

Zaslužujem bolje od tebe.

Znam da nisam ista devojka koja je te večeri bila na podu moje spavaće sobe, jer nikada ne bih nekome prepustila potpunu moć do te mere da bih izgubila kontrolu, do te mere da se osećam bezvrednom.

Mene nije proždiralo ništa osim negativnosti i neko vreme sam mislila da si ti moj jedini izvor svetlosti. Utapala sam se i svakog dana sam se budila, nadajući se da će me tvoja ruka izvući na površinu.

Pogrešila sam.

Te noći sam shvatila da tvoja ruka nikada nije bila tu da me spasi, već da me gurne još dublje.

Želim da misliš na devojku koja nije mogla da spava, jer su noćne more bile gore od stvarnosti - a stvarnost je bila prilično grozna.

Želim da misliš na devojčicu koja nije mogla da jede, jer nije imala apetita zbog teskobe izazvane mišlju da je stalno grešila.

Želim da misliš na devojku koja se toliko mrzela da je morala da se natera da ustane ujutru, da bi se satima kasnije ponovo uvukla u krevet.

Želim da misliš na devojčicu koja je gušila u sebi bezbroj tihih krikova, nadajući se da to njeni roditelji neće čuti.

Želim da misliš na sve stvari koje nikada nisi video, na sve stvari koje nikada nisi doživeo, na sve stvari koje je ona skrivala.

A sada, želim da misliš na osobu koja sam postala.

Zbog onoga što sam naučila od tebe, više ne moram da forsiram sreću. Ne moram više da tražim potvrdu od drugih da sam dostojna.

Zahvalna sam što si bio deo mog života, jer si bio najbolja stvar koja mi se dogodila.

Nadam se da nikada nećeš morati da iskusiš isti pakao kroz koji sam ja prošla i iskreno ti želim istu sreću koju napokon doživljavam svaki dan.

Hvala ti što si me obavio tamom, jer je toliko velikih stvari proizašlo iz nje. Toliko sjajnih stvari je poteklo od tebe."

(Telegraf.rs)