"Moja partnerka i ja nismo bili intimni dve godine. Problem je u meni, ali ne znam kako da ga rešim"
Kad od "druge polovine" počnemo da očekujemo "savršenstvo bez mane", neminovno dolazi do razočaranja
Gledanje na život kroz „ružičaste naočare“ uvek ima previsoku cenu, posebno kad su u pitanju emotivne veze.
Očekivanja da će „druga polovina“ ispuniti apsolutno sve naše nade, želje i htenja rasprše se kao mehur od sapunice kad shvatimo da život ipak nije bajka, a da partnerski odnos zahteva obostrani angažman i mnogo prilagođavanja.
Ali, kako se na vreme suočiti sa tim, i osloboditi i sebe i „drugu polovinu“ nerealnih očekivanja?
Aleksandar to, sticajem okolnosti, nije uspeo da nauči u ranoj mladosti.
Ovo je njegova priča.
- Imam 41 godinu i problem sa intimnošću. Na početku svake veze sam seksualno aktivan, ali kad stvari postanu ozbiljne, počinjem da uzmičem i povlačim se u sebe. Tada mi je intimnost neverovatno teška - toliko da me seks uopšte ne privlači, niti imam potrebu za tim.
Zagrljaji i poljupci su mu, kaže Aleksandar, prihvatljivi - nije nezainteresovan, ali ne može da se "natera na seks".
Situacija je, priznaje, bila ista u svim prethodnim vezama:
- U početku sve pršti od strasti, ali kako vreme odmiče i veza postaje stabilnija, a ja upoznam mane „druge polovine“, tako počinjem da se udaljavam od nje i da stvaram zidove oko sebe.
Kao mladić, Aleksandar je prošao kroz nekoliko depresivnih faza zbog problema u porodici; stručnjaci su mu pomogli da se izdigne iznad neprijatnih situacija i da pronađe „svetlo na kraju tunela“. Ipak, nikada nije uspeo da rešim problem intimnosti i da se oslobodi očekivanja da će njegova partnerka u svemu biti savršena - po njegovim kriterijumima.
- Sada sam u vezi koja traje tri godine, a dve godine nismo imali seks. To uništava odnos koji je u svim ostalim aspektima solidan. Šta da radim, kako da prevaziđem strah od intimnosti, potrebu da moja partnerka bude apsolutno savršena po mojim kriterijumima i da vratim strast? - pita Aleksandar.
Odgovor terapeuta
Ne odustajte, jer ste već obavili pola posla. Kroz razgovore sa terapeutima zbog depresivnih epizoda već ste osvestili da iznesete problem koji imate, samo bi trebalo da se uhvatite u koštac sa njim. Mogu da razumem vašu frustraciju, ali potrudite se da budete strpljivi i posvećeni stvaranju bliskosti sa partnerkom i, paralelno, suočavanju sa vašim strahovima.
Razmislite, šta se tačno dešava u vašem umu i telu kada pomislite na intimnost sa vašom partnerkom? Naučite da prepoznate svoje misaone procese, strepnje i fizičke reakcije u tom trenutku. Obratite pažnju na disanje i kontrolu anksioznosti, i zamenite misli o predstojećoj katastrofi uverenjima o sigurnosti i prijatnosti koje će uslediti.
Prava intimnost uključuje rizikovanje, otkrivanje sopstvenih ranjivosti i prihvatanje nesavršenosti druge osobe. U vašem slučaju posebno je potrebno da naučite da se osećate sigurno sa vašom partnerkom. To zahteva vreme i trud, ali je zato nagrada ogromna.
(Telegraf.rs)