Iza glamura sa Instagrama krije se mračna tajna: Influenserka priznala ono o čemu drugi uporno ćute

Potresna ispovest popularne influenserke

Kada pogledate moje fotografije, skrolujući mojim Instagramom, shvatite koliko volim da putujem, družim se i zabavljam.

Preporučujemo

Mojih 70.000 pratilaca redovno me gleda kako ispijam šampanjac na jahti i vozim se u skupim automobilima, "mercedes" ili "porše".

Rad u medijima ima prednosti. Pozivana sam na promocije albuma ili na večere u prestižnim restoranima. Član sam Soho Hausa, omiljena među zvezdama poput Megan Markl, a prošle godine sam čak otišla na 16 putovanja: na Ibicu, u Francusku, Dubai, Majami i još mnogo drugih destinacija.

Život deluje ružičasto i ne bih vam zamerila što mislite da mi je lako, tako makar deluje. Ali iza glamuroznog života koji sam često prikazivala onakvim kakav se samo može poželeti, ja sam bila neverovatno usamljena, u stvari.

Svesna toga da ne izgledam kao žrtva, skrivala sam svoje mračne misli od toliko ljudi.

Bila sam zabrinuta da će me ljudi osuditi zbog toga što se tako osećam, posebno kada imam toliko sreće da imam to što imam.

Svako ko bi gledao moj život na Instagramu, rekao bi da je ispunjen, ali istina je da nisam mogla biti praznija. Činilo se da nije u redu da pričam o unutrašnjim osećanjima dok se toliko ljudi bori da zadrži krov nad glavom i hranu na svom stolu. Tako sam svoju usamljenost zadržala za sebe.

I znam da nisam jedina koja se tako oseća; istraživanja farmaceutske kuće Lion su pokazala da ljudi poput mene imaju tri puta veću šansu da će iskusiti osećaj usamljenosti. Drugo istraživanje, YouGov, pokazalo je da se svaki peti influenser oseća usamljeno i nema prijatelja.

Poslednjih godina pokušavala sam da se uverim da mi je bolje da budem sama i potrudila sam se da dokažem sebi da sam jaka i nezavisna.

Čak sam sebi zabranila izlaske i otišla sama na Ibicu gde sam jahala konje u planinama i zabavljala se do 9 sati ujutro.

Bilo mi je super, ali kad sam se vratila kući, osećala sam se tužno što nisam imala sa kim o tome da pričam ili se smejem trenutku kada sam pala s konja. Magični trenuci nikada nisu izgledali toliko posebni kada tamo nije bilo nikoga s kim bih ih mogla podeliti.

Uprkos svojoj usamljenosti, nikad mi nije nedostajalo mogućnosti. Redovno sam se upoznavala i izlazila sa potencijalnim momcima, ali niko nije uspeo da mi osvoji srce.

Osećala sam se kao da sam na traci za trčanje kada je reč o izlascima. Kad god bih upoznala nekoga za koga sam smatrala da bi mogao biti "taj", jednostavno bi pao na testu ili ne bi ispunio moja očekivanja. Onda sam se jednog dana, baš kad sam bila spremao da odustanem od zabavljanja, spojila na društvenoj mreži sa momkom po imenu Džek .

Nakon nekoliko poruka, razmenili smo brojeve, a kasnije tog dana, otišli ​​smo i na večeru i lepo se proveli. Svideo mi se, ali do četvrtog susreta postalo mi je jasno da nismo kompatibilni. Bez puno razmišljanja uzela sam telefon i nazvala Džeka. Umesto da predložim da svako krene svojim putem, kako sam planirala, došli smo do zaključka da bi trebalo da provedemo zaključavanje zajedno. Vlada je donela odluku da će uvesti karantin 23. marta zbog novonastale situacije sa pandemijom korona virusa.

Sedeći i buljeći tupo u televizor, osetila sam kako me strah preplavljuje. Nije me plašila globalna pandemija, već strah od samoće. Pomisao na to da se šest meseci izolujem bez bliskosti, da nemam nekoga sa kim se smejem ili koga mogu da zagrlim bila je teška "tableta" za progutati. Navikla sam da živim sama u Londonu, ali sa pretnjom da ću biti izolovana, bez socijalne interakcije, nisam bila sigurna kako ću se snaći.

Godinama sam odvraćala pažnju od usamljenosti time što sam stalno bila preokupirana poslom i obavezama, a sada sam se suočavala sa svojim stvarnim mislima. Moj prethodni plan traženja životnog partnera sada se pretvorio u hitnu potrebu za nekim ko bi me mogao spasiti od ludila samoće. Osećala sam nekontrolisanu teskobu pri pomisli da sam izolovana i znala sam da moram nešto da preduzmem. Moja odluka da karantin provedem sa Džekom je prevagnula.

Iako deluje ludo, ne osećam stid zbog svoje odluke. Bila sam potpuno svesna da me kovid 19 požuruje da uđem u vezu. Očekivanja od mojih odnosa pre pandemije bila su postavljena visoko, ali odjednom su moje potrebe postale jednostavne. Sve što sam želela je neko s kim bih provela vreme, koliko god dugo to trajalo.

Neko ko je uživao u vežbanju, želeo je da se zavuče na sofu i voleo je istu hranu kao i ja. Džek je pronašao ključić za moje srce.

Znala sam da to nije dugoročno i da nije bio prava osoba, ali je bio u pravu oko zaključavanja.

Izolovali smo se na selu i provodili dane u trčanju, kuvanju i pravljenju TikTok video zapisa. Pričali smo o tome koje bi serije trebalo da gledamo, koji primorski grad bi trebalo da posetimo...

Naš odnos je izgledao savršeno, ali ja sam vam živi dokaz da ne bi trebalo verovati svemu što vidite na Instagramu. Iako sam izgledala srećno i zadovoljno, nisam mogla da ne osećam grižu savesti što to nije stvarno. Veza je jednostavno prikrivala moju usamljenost. Kako su meseci karantina prolazili, nije iznenađujuće da su stvari postajale intenzivnije.

Naši razgovori bili su površini i samo su potvrdili moje početno osećanje: veza nije vodila nikuda, bili smo veoma različiti. Srećom, zaključaanje je ubrzo ukinuto i mi smo se razišli. Vratila sam se u London, vratila sam se ponovo "normalnom životu" i svojoj kolotečini.

Počela sam da razmišljam o svom "pandemijskom partnerstvu" i shvatila da sam imala neverovatnu sreću što sam dane provela s nekim, ali istina je da sam to vreme morala provesti sama.

Uprkos tome što sam oko sebe imala divne prijatelje i porodicu, sve što sam želela je sigurnost i potvrda da sam u vezi. Duboko u sebi znala sam da mi niko nije potreban, ali sam očajnički žudela za nekim sa kim mogu da podelim svoj život. Ipak, nisam imala dovoljno vremena za sve.

Znala sam da se nešto moram promeniti, pa sam zakazala terapijsku seansu. Želela sam da razgovaram o svom strahu od samoće. Moj terapeut je potvrdio da imam strah od vezivanja, što znači da mi je potrebno stalna potvrda o sigurnosti u vezama. Nakon desetine seansi, saznala sam da sam se oslanjala na momke koji su mi davali potvrdu; zapravo, davali su potvrdu onoj devojci sa Instagrama, čineći odnose turbulentnim, ali i kontrolišućim.

Još uvek sam na dugom putu ka samospoznaji i često se osećam usamljeno, ali postajem sve bolja u uživanju u sopstvenom društvu. Pravi test za mene je bio kada je najavljeno novo zaključavanje.

Bila sam uznemirena sa ponovnim osećajem usamljenosti, ali ovaj put sam se odlučila da se suočim sa tim i to je bilo neverovatno, ali lekovito dostignuće.

Nemojte me pogrešno shvatiti - nedostaje mi fizički kontakt. Ali praznina maženja sa nekim u krevetu sada je zamenjena brigom o sebi, ličnim izazovima i šetnjama u parku sa prijateljima na fizičkoj distanci.

Ovog puta kada sam ostala sama, pokazalo se da mi ne treba niko da mi pomaže da to prebrodim, čak i tokom pandemije.

Pored toga, sasvim je lepo imati ceo krevet za sebe.

(Telegraf.rs)