"On ili ništa“: Mnoge žene greše jer se odriču sebe, karijere i prijatelja da bi održale vezu

Žene se češće odriču sebe da bi održale vezu. Odriču se karijere, prijatelja, interesovanja i na kraju se njihov život svodi na opasnu igru „on ili ništa“

Kada ulazimo u veze, obično to činimo iz zaljubljenosti, ne razmišljamo možemo li s partnerom dugoročno da funkcionišemo.

Preporučujemo

Često se dešava da u vezi menjamo stare navike, odlažemo ili proređujemo viđanje s prijateljima, odustajemo od nekog hobija, ali to može da ode u krajnost, pa da sve što činimo uključuje partnera. Prijatelji su samo zajednički, interesovanja ista, krug se sužava i prirodno p očinjemo da se preterano vezujemo, čak i da postajemo zavisni od partnera i veze.

Ne možemo da zamislimo sebe bez partnera. Život nema smisla bez partnera. Sve se to dešava spontano. Obično i nismo svesni koliko je promena drastična. Nismo ni objektivni ni razumni. Komentare tumačimo kao neprijateljske (ljubomorni su na moju sreću, zato to kažu), ne čujemo i ne razumemo dobronamerne savete.

Pod ovakvim pritiskom veza ne može da funkcioniše na duge staze. Čak i kad neko želi ljubav za ceo život, ne znači da treba da zanemari, izbriše svoj identitet i sve podredi opstanku veze.

Žene se u našem patrijarhalnom društvu češće odriču sebe da bi održale vezu, brak, porodicu. Odriču se karijera, obrazovanja, prijateljstava, talenata, interesovanja i na kraju se njihov život svodi na opasnu igru „on ili ništa“. I šta se događa kad on želi da izađe iz takve veze? Ponovo igra na sve ili ništa.

Partner koji se više odricao, učiniće sve da vezu sačuva. Ćutaće, trpeće, gaziće sebe još više. Jer misli, ako me ostavi, za mene nema opstanka, nema života. Stvari dodatno komplikuju razmišljanja tipa, šta će ljudi da kažu? Ostavljena osoba zna da će se osećati bezvredno, jer svoju vrednost poistovećuje s opstankom veze.

Slučaj uplašene V.

Upravo je takva bila V. (37) kad sam je upoznala. Uplašena da bi muž mogao da je ostavi, zavisna u emocionalnom i egzistencijalnom smislu. Svesna da sama ne bi mogla sebi da priušti ono na šta se navikla – zarađivao je više od nje. Svesna takođe da je strah tera na posesivnost i ljubomoru– nekada nije bila „takva“. Sad ga zove telefonom svaki čas, gleda na sat kad izađe sam, ako  se zadrži dugo, nastane katastrofa, obilazi ga na poslu s izgovorom da treba nešto da mu donese.

I uvek je grize savest kad joj se desi neki „ispad“. Smatra, ako tako nastavi, sigurno će je ostaviti, a ne može da se obuzda.

Pitala sam je, zašto proverava muža? Kako se oseća u momentu kada ga je proverila, a pre no oseti krivicu? „Osetim se sigurno“, kaže V.

- Sve je pod kontrolom, na trenutak odahnem. Ali to mi nije dovoljno. Volela bih da mogu da znam šta mu se stalno dešava, ali znam da je to pogrešno i opasno.

Nešto smo razjasnile: kontrola daje sigurnost, ali taj je osećaj sigurnosti kratkog daha, nemoguće je proveravati nonstop. Pošto su osećaji kontrole i sigurnosti pomešani, samo se nametnulo pitanje, koliko i kakvu kontrolu nad svojim

životom ona ima. Bila je potresena, rekla je:  - Čini mi se nikakvu.

Vremenom smo došle do razlike između kontrole i sigurnosti. Do toga da je najbolji put do sigurnosti da nauči da kontroliše svoje reakcije jer se stvari ne dešavaju same od sebe, već naše ponašanje dovodi do određenih situacija. Zato je potrebno preuzeti

odgovornost na vreme.

U sledećoj fazi V. je pokušala da drugačije organizuje svoj život. Upisala je kurs plesa, što je godinama želela, potom izjavila da će završiti fakultet. Popustila je i potreba da kontroliše muža, proredile su se svađe. V. i dalje nije potpuno nezavisna od njega, ali zna da će se snaći, čak i ako ga izgubi. Najvažnije je što sada ima sopstvena interesovanja i aktivnosti, u koje on nije nužno uključen, i što joj je poraslo samopouzdanje.

Slučaj očajne J. Čim je sela, J. (29) mi je rekla da se njen život raspao u paramparčad. Raskinula je s dečkom. Razmišlja samo o tome da bi mogli da se pomire. I dalje ga zove svakog dana i posle toga svaki put „poludi“. Veruje da je učinila sve da je ne ostavi. Radila je sve što je mislila da on hoće, a on bi govorio da ga pritiska, da ne može da se opusti. Ostavio je posle dve i po godine! Zajednički poslovni poduhvat je dodatno otežavao situaciju.

Ispričala je da više nikog ne viđa, ne šminka se, ne zna kako će dalje, samo kad radi može malo da skrene misli (ako nisam

s njim, nigde ne pripadam). Priznala je takođe da je uvek ona ostavljala momke, ni za jednog se nije vezala kao za M. Pitala sam je šta misli zašto? Kaže, on je bio prvi koji joj je dopustio da bude ono što jeste, s njim Ako neko želi da vas ostavi, i to je OK. Nije uvek lako, ali je u redu, preživećete Partner koji se više odricao učiniće sve da vezu sačuva.

Ćutaće, trpeće, verovaće da bez onog drugog nema života nije morala da se pretvara da je nešto drugo.

Nakon tog uvida, sledio je još jedan: J. nikada nije u potpunosti prihvatala sebe i zato je imala manje-više površne veze; niko je nije zapravo upoznao – osim M. Otkrile smo i da se J. oduvek trudi da se svidi drugima. Roditelji nisu prepoznavali njene talente, zbog njih je učila i radila ono što zapravo ne voli. Kad se okrenula, uspešno, poslu koji voli, odnosi s roditeljima su zahladneli. M. je upoznala preko posla, bio je zadivljen njenim radom, ali vremenom je počela da ponavlja obrazac ponašanja iz detinjstva: posle  svake kritike se povlačila u sebe, gušila individualnost i radila ono što je mislila da bi njemu prijalo.

- I ono samopouzdanja što sam imala, polako je bledelo. Na kraju veze uopšte više nisam bila ona osoba u koju se on zaljubio.

M. je znala da je dobra u svom poslu i samo se tome posvetila. Prvo je došlo unapređenje, a onda i nova bliskost s majkom – dugo joj je to nedostajalo – i ta joj je podrška ulila još više samopouzdanja i sigurnosti u sebe. Uz sve to, opet se zbližila sa starim prijateljima i kolegama s fakulteta, pa joj se i društveni život pokrenuo s mrtve tačke.

Ne odričite se sebe 

Prihvatanje i vrednovanje sebe – to je u središtu obe priče iz prakse. Ne tražite potvrdu svoje ličnosti i vrednosti u vezi ni u partneru. Postoji veliki i vredan deo ličnosti koji ne zavisi od veze.

Ako odvojite vreme za svoja interesovanja i činite sve ono što vas raduje, veza će vam biti bolja i stabilnija. Zapamtite, zaslužujete da budete s osobom koja želi da bude s vama, a ne s onom koja se premišlja.

Ne morate da budete drugačiji niti da se odričete bilo čega, da korigujete ponašanje ili promenite izgled. Takvi kakvi ste, savršeni ste i sigurno ima mnogo osoba koje bi vas bez premišljanja, oberučke.

Na kioscima širom Srbije potražite novi broj magazina “Ah ljubav”. Uz primerak magazina dobićete poklon knjigu najčitanijh spisateljica današnjice.

(Telegraf.rs/Ah ljubav)