Marijana iz Beograda: "U vezi sam sa oženjenim muškarcem. Da li će naša afera preživeti karantin?"

"Planirali smo novi zajednički život, a sad se čujemo samo jednom dnevno, i to kad on ode na trčanje..."

Marijana, koja nije želela da otkriva više od svog imena, zabrinuta je da li će njena veza sa oženjenim muškarcem preživeti striktne mere izolacije, jer, kako ističe, "zaljubljena je do ušiju".

Preporučujemo

- Sad je 16:41h i zabrinuta sam. Moj momak me uvek pozove u 16:30h i ni minut kasnije. Ovo je težak period, pa žudim za jednodnevnim pozivom koji razmenimo. Ja ne smem da ga pozovem, jasan vam je razlog. On je oženjen i ima dvoje dece. Teško je biti ljubavnica i u mirnim vremenima, a uz korona virus, to je sasvim druga dimenzija – svoju ispovest započinje Marijana iz Beograda.

- Imam 34, a on 38 godina. Od početka sam znala da je oženjen i, znajući koliko je to pogrešno, nisam mogla da odolim jer mi se svideo kao niko do tada. Lepo izgleda, ali me je više privukla njegova ličnost. Veoma je duhovit, a to mi danas baš treba.

Posle našeg prvog razgovora, a upoznali smo se u kafiću preko zajedničkih prijatelja, iako mi se mnogo dopao, nisam želela ništa da započinjem, znajući da ima porodicu. Međutim, dva dana kasnije, poslao mi je poruku na Fejsbuku, potom na WhatsApp-u, a onda je usledio i poziv. Ubrzo smo razgovarali dvaput dnevno. Ponekad i satima. Supruga mu i dalje radi van kuće. Želeo je da se upoznamo, ali sam odbijala. Međutim, oboma nam je bilo jasno da će se to uskoro desiti.

U novembru prošle godine, sastali smo se u Novom Sadu. Ja sam tamo išla u posetu rođacima, a on poslom. Imali smo seks. Moja nervoza je ubrzo nestala i bilo nam je divno. Smejali smo se i razgovarali.

On nikad nije rekao ništa ružno o svojoj supruzi. Kaže da je "dobra osoba", ali da su zajedno od srednje škole, pa su osećanja počela da jenjavaju. Barem s njegove strane. S jedne strane mi je zbog nje žao, ali sa druge – ne osećam se krivom. Nisam je upoznala, a on mi kaže da je, kako bi izgladili odnos, više puta hteo s njom da porazgovara sa stručnim licem, što je ona odbila, misleći da je to bespotrebno, sa parolom "šta bi ljudi rekli?"

Više puta smo pričali o budućnosti. Deca su mu tinejdžeri, dobio ih je veoma mlad, i napominje da su mu oni glavna briga u životu. Došli smo do zaključka da ćemo život započeti zajedno kad mu oba sina odu na fakultet. Zbog ovoga mi se tek dopao. Više ga volim i poštujem. Znam da će pojedini ljudi sad prevrnuti očima, ali on mi kaže da je njegov brak gotov i ja sam odlučila da mu verujem.

Kako sam već napomenula, jedina komunikacija koju s njim imam danas je kad izađe na trčanje u 16:30h. I to je svega pola sata do policijskog časa. Ti razgovori su mi dragoceni. Pomažu mi da prebrodim dan. Radim od kuće i izlazim samo po potrebi. Rekao mi je da je njegov brak sad tek u krizi, budući da karantin nepovoljno utiče na njihov odnos. Trudim se da ga zasmejem u čemu neretko i uspem, a onda on to učini i u mom slučaju.

Mnogo se volimo, to nam je jasno, zato se i plašim kako će karantin uticati na našu vezu, budući da se ne zna dokad će trajati. Pitam se, da li treba u ovome da istrajem i kako će se stvari odvijati kad se svet vrati "u normalu"? Ako naša veza ne uspe, biću tužna i besna, ali ne i uništena. Korona virus me je naučio da je ljubav moguća - da mogu voleti ponovo (imala sam težak raskid pre 3 godine) i da zauzvrat budem voljena. Barem ću moći da kažem da je bilo lepo...

(Telegraf.rs)