Da li nas nakon pandemije i kućnog karantina očekuje "bejbi bum"?
U momentu kada se gotovo celom svetu savetuje izolacija u kući dok se epidemija korona virusa ne stiša, nameće se jedno pitanje
Vanredno stanje u Srbiji donelo je mnoge promene u naše živote. Radimo od kuće i imamo sve vreme ovog sveta da provodimo sa porodicom koje nam je zbog obaveza i posla često uskraćeno.
Preporučujemo
U Srbiji dve bebe imaju korona virus: Kako Covid-19 utiče na najmlađe i na trudnice?
Šta je neregulisani dijabetes koji je imala doktorka (60) koja je umrla od korona virusa u Nišu?
I dok se svima savetuje da provode vreme isključivo u kući britanski Ekspres piše o tome da je u narednom periodu vrlo verovatan bejbi bum.
Termin 'bejbi bum' koristi se da bi se definisao period u kojem dolazi do neverovatnog porasta rođenih beba.
Kroz istoriju stopa rađanja rapidno je rasla u različitim delovima sveta tokom određenih perioda nacionalnih kriza.
U Velikoj Britaniji bejbi bum se desio između 1945. i 1965. godine nakon završetka II Svetskog rata.
Zbog II Svetskog rata i Velike depresije mnogi ljudi su i u SAD-u odložili da imaju decu u periodu kada se nacija bavila krizom. U Americi je procenjeno da je 75 miliona beba rođeno između 1946. i 1964. godine.
Da li nas očekuje bejbi bum nakon korona virusa?
Stručnjaci još uvek nisu sigurni kada će se pandemija korona virusa završiti, a mnogi nagađaju da bi svet mogao da vidi još jedan bejbi bum nakon završetka epidemije.
U nekim slučajevima kroz istoriju došlo je do porasta nataliteta nakon događaja kao što je recimo bio II Svetski rat.
Zbog trenutnih mera socijalne distance gde je ljudima rečeno da ostanu kod kuće neki kažu da bi ovo moglo da znači kako će se u decembru roditi više beba nego obično.
Ipak, neki stručnjaci sumnjaju u post-pandemijski nalet beba.
Stručnjak za zarazne bolestidr Džejmi Mejer rekao je za Kosmopolitan da istorija nagoveštava drugačije scenarije.
- Epidemiološki podaci iz prethodnih vremena stresa, karantina gde su ljudi gladovali, preživljavali zemljotrese, toplotne talase, zarazne epidemije poput ebole i gripa sugerišu da tokom događaja koji sa sobom nose visoku smrtnost postoji pad broja rođenih beba devet meseci kasnije – objasnio je Mejer.
(Telegraf.rs/B.K.)