Osvetnička pornografija: Šta žene u Srbiji mogu da urade ako bivši objavi njihov porno-snimak?

Da li će snimak ikada moći zauvek da nestane sa interneta?

Osvetnička pornografija je u sve većem porastu u svetu, pa tako žene širom sveta postaju žrtve bivših partnera koji eksplicitni video-materijal objavljuju na PornHub-u ili nekom drugom pornografskom portalu.

Osim što time zadaju najniži udarac bivšoj partnerki, dovode je u tešku poziciju i pred zakonom.

Preporučujemo

Nova kampanja u svetu #NotYourPorn bavi se upravo ovom temom, ali osvrćući se prvenstveno na pornografske portale koji ovaj trend ujedno i koriste kako bi zaradili još više novca od pregleda sadržaja.

Primer je i jedna devojka iz Novog Sada (ime poznato redakciji) čiji je snimak završio na ovoj mreži. Iako traje samo dva minuta, dobrih deset sekundi se vidi njeno lice. Snimak je pod lažnim pseudonimom objavio njen bivši dečko kojeg je ona ostavila. Za "Telegraf" kaže da je "u dubokom problemu" zbog svega toga, a iako je poslala bezbroj mejlova PornHub-u, oni tvrde da nemaju nikakvu žalbu s njene strane. Ipak, ona neće odustati od napora da se video što pre ukloni sa ovog sajta.

Da slučaj bude još neprijatniji, ona ne bi ni znala da se nalazi na pornografskom sajtu da joj nije javio dečko njene rođene sestre!

Advokat Tijana Žunić Marić iz advokatske kancelarije "Žunić" ističe da se radi o veoma delikatnoj i osetljivoj temi, o kojoj ne postoji u potpunosti uređena regulativa u Srbiji. Ona je za čitaoce "Telegrafa" ukazala na to koje su moguće mere koje oštećeni, uglavnom žene, mogu da preduzmu ukoliko im eksplicitni snimak osvane na mrežama.

Prvi korak: U ovim slučajevima savetuje se prikupljanje informacija o inkriminišućem sadržaju na taj način što će se pretražiti internet u potrazi za svim sajtovima koji sadrže sporni materijal. Svi linkovi i screenshot-ovi koje na taj način prikupite kasnije će moći da se iskoriste kao dokaz u slučaju eventualnog podnošenja privatne tužbe i pokretanja sudskog postupka.

Drugi korak: Žrtva osvetničke pornografije treba da se obrati sajtu na kome je objavljen neadekvatni sadržaj sa molbom za uklanjanje sadržaja koji je objavljen bez saglasnosti onih koji se nalaze na njemu i koji teško ugrožava privatnost te osobe. Ukoliko je u pitanju strani sajt svakako može pokušati da prijavi osvetničku pornografiju, ali mora obratiti pažnju na važeću zakonsku regulativu strane države iz koje potiče web sajt.

Treći korak: U slučaju izostanka reakcije sajta na molbu žrtve, još jedan vid vansudske zaštite odnosi si se na mogućnost obraćanja Google-u sa zahtevom za uklanje neželjenih i eksplicitnih ličnih slika iz rezultata Google pretraživanja. Međutim, Google ne može ukloniti sadržaj sa same web stranice već to mogu samo vlasnici na čijem se sajtu nalazi sporni sadržaj.

Četvrti korak: “Pravo na zaborav” (right to be forgotten). Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je po uzoru na GDPR uveo institut prava na brisanje podataka o ličnosti između ostalog, ukoliko su podaci nezakonito obrađivani. U tom slučaju vlasnik sajta je u obavezi da postupi po zahtevu lica na koje se podaci odnose i javno objavljene podatke izbriše. Uz to potrebno je da preduzme sve razumne mere u cilju obaveštavanja drugih rukovalaca koji te podatke obrađuju da je lice na koje se podaci odnose podnelo zahtev za brisanje svih kopija ovih podataka i upućivanja, odnosno elektronskih veza prema ovim podacima. U suprotnom se može suočiti sa oštrim kaznama koje predviđa ovaj Zakon ili GDPR u zavisnosti od toga koja od ove dve zakonske regulative se primenjuju u konkretnom slučaju.

Tijana ističe da i pored mogućnosti da se sporni snimak ukloni sa jednog sajta, česta je situacija da se isti snimak distribuira i pojavljuje i na drugim sajtovima.

- Upravo zbog toga je često teško ili gotovo nemoguće očekivati da se sporni sadržaj u potpunosti ukloni sa interneta. U svakom slučaju, pored navedenih koraka, mogu se pokrenuti krivični i parnični postupak zbog neovlašćenog objavljivanja neadekvatnog materijala u vidu osvetničke pornografije - ističe.

A šta nalaže Zakon Republike Srbije u ovakvim situacijama?

1. Ako pokrećete krivični postupak

Članom 144 i 145 Krivičnog zakonika inkriminisane su ove radnje za koje je u zavisnosti od prirode i težine učinjenog dela predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do 2 godine.

Radnje ovih krivičnih dela odnose se na činjenje dostupnim javnosti sadržina ličnog karaktera, pri čemu je potrebno da se njihovim objavljivanjem osetno zadire u privatnu sferu lica na koje se to odnosi.

- Ono o čemu sudovi posebno vode računa jeste da lice koje je oštećeno ovim krivičnim delima nije dalo svoj pristanak na objavljivanje spornog sadržaja. Poteškoće koje se u vezi sa ovim krivičnim delom javljaju u praksi vezuju se za otežano identifikovanje lica koja su izvršila ovo krivično delo kao i za dokazivanje da ga je upravo okrivljeni izvršio. Za ova krivična dela se podnosi privatna tužba mesno nadležnom osnovnom sudu - ističe Žunić Marić.

Oštećeno lice ima mogućnost da u okviru krivičnog postupka postavi imovinskopravni zahtev, te ukoliko se u krivičnom postupku dokaže da je učinilac krivično delo izvršio, sud će ga uputiti u parnicu radi ostvarivanja tog zahteva. Naknadu nematerijalne štete može da zahteva zbog pretprljenih duševnih bolova, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti. Prilikom određivanja tačnog iznosa novčane naknade sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada.

2. Ako pokrećete parnični postupak

Alternativno, Zakon o parničnom postupku pruža mogućnost licu kome je povređeno pravo ličnosti da podnese tužbu za utvrđivanje ove povrede kao i da postavi zahtev za naknadu nematerijalne štete. Uz to Zakon o obligacionim odnosima propisuje da lice kome je povređeno pravo ličnosti može tražiti od suda da naredi prestanak radnje kojom se narušava privatnost kao jedno od osnovnih prava ličnosti, tjst da u ovom slučaju ukloni materijale sporne sadržine.

S ciljem da se u što kraćem roku neadekvatni materijali uklone sa interneta, poželjno je da lice podnese zahtev za određivanje privremene mere kako bi neadekvatni sadržaj bio uklonjen znatno pre pravnosnažnog okončanja postupka.

(T.T./Telegraf.rs)