Ako i vi nosite zajedno verenički prsten i burmu zapravo jako grešite, evo i zašto

U Srbiji postoji određeno pravilo kada je reč o nošenju vereničkog i venčanog prstena

Mnogi nisu sigurni da li se verenički prsten nosi na levoj ili desnoj ruci. Nakon toga sledi burma ili venčani prsten koji se po pravilu u Srbiji nosi na desnoj ruci.

Preporučujemo

Mnoge devojke ne znaju za ovo pravilo pa na domalom prstu desne ili leve ruke zajedno, jedan do drugog, nose i venčani i verenički prsten.

Zapravo ovo je greška, a evo i zašto.

Verenički prsten se obično stavlja na domali prst desne ruke kako bi sačuvao mesto za večani prsten. Nakon venčanja, burma dolazi na mesto gde je do tada stajao verenički prsten, a on se premešta na domali prst leve ruke.

Drevno verovanje kaže da svakom čoveku na levom ramenu stoji đavo, a na desnom anđeo, i zbog toga mnogi levu stranu vezuju za nešto loše. S druge strane, desno znači spremnost, okretnost, oštroumnost, spretnost. Zato leva ruka ima negativnu konotaciju, a desna pozitivnu.

Tako se u mnogim zemljama, a naročito u pravoslavnom svetu, burma nosi na domalom prstu desne ruke.

Kada posle venčanja na domali prst desne ruke dođe burma, onda neke žene ostavljaju verenički prsten uz burmu, a neke ga premeštaju na levu ruku.

Često se dešava da tokom same ceremonije venčanja mlada skine verenički prsten sa desne ruke i doda ga kumi da ga pričuva dok joj mladoženja stavlja burmu na desnu ruku.

Doduše, ne postoje stroga pravila kojih bi ljudi trebalo da se pridržavaju, pa zbog toga neke mlade verenički prsten poklone kumi ili ga nose tik uz prsten s venčanja.

Jedna lepa priča od davnina kaže da se burma nosi na levoj ruci jer krv iz srca direktno dolazi do domalog prsta leve ruke venom amoris - venom ljubavi.

Zbog toga su mnogi u prošlosti verovali da će prsten na domalom prstu leve ruke garantovati večnu zaljubljenost.

Kako vi nosite vaše prstenje?

(Telegraf.rs)