Tara je bivšem dečku morala da plati 15.000 evra: I u Srbiji partner nakon raskida ima pravo na podelu imovine

Verovali ili ne, jednu devojku je raskid koštao čak 15 hiljada evra samo zato što je živela sa svojim dečkom dve godine

Tara Lič nije bila udata za svog partnera kada je veza počela da im se raspada zbog čega je bila šokirana kada je on nakon raskida zatražio podelu imovine. Ovako nešto je moguće i u Srbiji - istražili smo kakva sve prava imaju parovi nakon raskida.

Na primer, zakon u Australiji nalaže da partneri koji barem dve godine žive u zajednici moraju da dele imovinu stečenu u vezi, slično kao i parovi u braku tokom razvoda.

Preporučujemo

U Tarinom slučaju sve je bilo mnogo komplikovanije jer su zajedno kupili nekretninu vrednu 200 hiljada dolara. Narednih šest meseci nakon razvoda provela je skupljajući 15 hiljada evra za sudske troškove pre nego što su doneli zajedničku odluku o nekretnini.

- Svet se promenio i ne kažem da treba da se pripremate za raskid, ali mislim da svako treba da obezbedi sebe prvo u vezi u slučaju da nešto krene po zlu, na primer, ako neko umre. Da ste od početka znali da vam veza ili brak neće funkcionisati naravno da biste stavili sebe na prvo mesto, napisala je u svojoj objavi na Fejsbuku.

"Telegraf.rs" je istražio kakva je situacija u Srbiji, pa se tako i ovde vanbračni partneri po zakonskim pravima i obavezama izjednačavaju sa bračnim partnerima.

Zajednička imovina bi trebalo da se podeli posebnim sporazumom, a ako je on nemoguć - onda se inicira tužba. Oko podele imovine važe isti kriterijumi kao i za brak. Ono što se razlikuje jeste da, budući da zajednička imovina može nastati tokom trajanja veze partnera, za brak znamo kada je počela da se stiče - od dana venčanja. Zato oko podele mora da presudi sud koji će utvrdi otkad vi živite zajedno.

Pretpostavka je da se imovina deli na pola, ali ako je jedan od partnera zaslužniji za sticanje imovine, onda može tražiti da sud drugačije proceni. Ako se ravnopravna podela ospori, razmatra se koliki je novčani doprinos supružnika uvećanju imovine kroz platu, honorare ili druge oblike zarade, ali se procenjuju i drugi načini doprinosa zajednici.

Sud će zato utvrditi i koliki je trud uložen u održavanje domaćinstva i staranje o deci i ostalim članovima porodice, ali može da uzme u obzir i „ostale okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje zajedničke imovine”. Ukoliko je još neki član domaćinstva u kojem supružnici žive (dete, tetka, baba) svojim radom ili prihodima doprineo nastanku zajedničke imovine, sud će morati da odluči i koliki je njegov udeo u toj imovini, navodi humanitarna nevladnina organizacija Pro Bono.

Postavlja se pitanje da li takvih situacija ima i u Srbiji?

- Apsolutno! Vanbračna zajednica je u Srbiji izjednačena sa bračnom zajednicom u svim situacijama osim kada je u pitanju nasleđivanje imovine u slučaju smrti partnera. Uopšte nisu retke situacije podele imovine nakon raskida vanbračnih zajednica u srpskim sudovima, a uglavnom se odnose da podelu roditeljskih prava i imovine.

- Ono što je kompleksnije jeste dokazivanje jer pravni saobraćaj u ovoj situaciji je drugačiji, pa se mora dokazivati kada je vanbračna veza počela, kada je počelo sticanje imovine u toj vezi, itd, ali to bivše partnere ne obeshrabruje da pomoć potraže na sudu ukoliko nema sporazumnog raskida, navodi za Život i Stil na portalu"Telegraf.rs" advokat Ivan Simić.

Kako je najavljeno za "Telegraf", uskoro će isti zakon važiti i za istopolne vanbračne zajednice kada je podela imovine u pitanju.

(Tara Tomović/Telegraf.rs)