Neizmerno sam zahvalna tebi, onoj koja mi je zavela supruga

Dok su se sve kockice složile, trebalo je da prođe mnogo vremena. Sećam se kako sam kao mlada mislila da ljubav traje večno i u to vreme ništa nije moglo da me uveri da to nije tako

Gledala sam kako se parovi oko mene rastaju, naivno misleći da ja nikada neću biti jedna od njih. Bila sam mlada, zaljubljena, i ceo svet mi je bio na dlanu. Volela sam i bila voljena, ali te ljubav ne pripremi na život. Nisam ni bila svesna da me iza livade cveća čeka provalija u koju ću tako naivno upasti.

Ne veruj mu ni reč! 7 stvari koje muškarci rade kada žele da raskinu

Preporučujemo

Ona vesela devojka pretvorila se u umornu ženu kojoj je sve bilo važnije od nje same. Bila je to prva, ujedno i najveća greška koju sam napravila. Sebe sam stavljala na poslednje mesto, a to je bilo nedopustivo.

Koliko god sam se trudila oko muža, njemu to nije bilo dovoljno. Ponekad sam imala utisak kao da je ljubomoran čak i na naše dete, ali sam se trudila da te misli odagnam od sebe.

BEZBROJ OBAVEZA, A DAN KRATAK

Nisam mogla da mu dam ono što je tražio, vreme koje je tražio, iako je on smatrao da to vreme moram da pronađem. Kako? Ja to vreme nisam imala. Moj dan je imao 24 sata i u njih sam morala da uguram bezbroj obaveza.

Uveče, kada bi on bio raspoložen za nežnost, u većini slučajeva ja sam bila raspoložena samo za san, jer mi je on bio preko potreban. Onako umorna, nisam mogla da mu dam šta je tražio. To je naprosto bilo tako. Bezbroj puta smo razgovarali o tome, a on se ponašao kao da ne želi da prihvati promene koje su nastale.

Počeli smo da se udaljavamo. Naš se brak pretvorio u zajednicu nesrećnih ljudi. To je bila činjenica koju dugo vremena nisam mogla da prihvatim. Smatrala sam da nam samo treba vremena i da će se sve promeniti kada naš sin malo odraste. I bila sam u pravu, promenio se on. Sve više je bio van kuće i počeo je da me izbegava. Bio je to znak za uzbunu koji je resko zvonio u meni. Kad god bih mu se približila, on bi me odgurnuo. Zato me nije iznenadilo kada je jednog dana počeo da pakuje svoje stvari.

ON JE IMAO VREMENA ZA LJUBAV

''Zaljubio sam se''- bilo je to jedino objašnjenje koje mi je pružio, ali mi je tim rečima sve rekao.

Da, on je imao vremena za ljubav, a ja ga ni za sebe nisam imala. Dok sam ja žrtvovala celu sebe, on nije podnosio nikakvu žrtvu. Samo sam ga posmatrala. Ni reči nisam rekla. Ne bi imalo smisla. Želela sam da sačuvam ono malo ponosa što mi je ostalo, a ostalo ga je toliko da ga ne molim za ljubav koja ionako nije bila moja.

ŽIVEO DA BI SEBI UDOVOLJIO

Nikada se ne bih spustila na taj nivo. U tom sam trenutku shvatila koliko je velika njegova sebičnost. On je živeo samo da bi sebi udovoljio. Brak je tražio žrtvu na koju on nije bio spreman, tražio je odricanje i prilagođavanje.

Njegova nova ljubav bila je beg od obaveza. Nisam mogla da se merim s tom ženom. Ona je mogla da mu da sve ono što ja nisam. Ja sam preko noći odrasla i prihvatila sve obaveze, ali on nije.

PROLAZILA KROZ LIČNI PAKAO

Šta nije u redu sa mnom? Zašto? Zbog čega? Šta ta druga žena ima, a ja nemam? Bila su to pitanja koja su me proganjala. Ponos mi se mrvio u komadiće. Tražila sam greške kod sebe i samo sebe sam krivila zbog njegovog odlaska. Padala sam sve niže, tonula do dna i dublje, ako je to bilo moguće. Prolazila sam kroz lični pakao, prigovarajući sebi da sam kao supruga potpuno zakazala. A trudila sam se. Sam Bog mi je bio svedok da sam pokušavala da ukradem vreme čak i od svog sina, da bih njemu udovoljila, ali mu to očigledno nije bilo dovoljno.

Šta je trebalo da uradim? Da zanemarim sina da bi on bio srećan? Ne, to nikada ne bih uradila. Moj sin je zavisio od mene, a on nije. Bio je odrastao, barem fizički, a psihički sam bila uverena da je daleko od odrastanja. On je odabrao put kojim je krenuo. Iza sebe je porušio sve mostove. Mesecima nije pitao čak ni za sina. Dok je on uživao u novoj sreći, ja sam se slamala nad posledicama njegove odluke. Samosažaljenje nije moglo da traje večno.

TRGLA SAM SE I SUOČILA SA ISTINOM

Morala sam da se trgnem i nastavim sa životom. I upravo to sam uradila.

Suočiti se sa samom sobom, bilo je najteže, ali i najdelotvornije. Suočiti se s istinom bilo je oslobađajuće.

Ono vreme koje sam nekad poklanjala njemu, sada sam odlučila da poklonim samoj sebi.

Rezultati su bili zapanjujući. Poradila sam na svom izgledu, dovela liniju do savršenstva. Mogla sam da budem ostavljena, ali nisam želela da me drugi sažaljevaju. Psihički sam ojačala i to toliko da sam napokon mogla da sagledam stvarnost onakvom kakva je zaista bila, piše Kata Mijić za BlogBuster.

Onog trenutka kada sam shvatila da moja sreća ne sme da zavisi od drugih osoba, nego od mene same, sve se u mom životu promenilo.

NOVA LJUBAV POKAZALA MANE STARE

Trebalo je da mi se dogodi nova ljubav da bih shvatila sve mane one koja je iza mene. Nakon mnogo godina, zahvalna sam sudbini na svakom trenutku koji mi je podarila, čak i na svim onim lošim trenucima. Ti su me trenuci potpuno izgradili i nakon svega mogu da kažem:

Tebi, koja si mi otela muža, samo tebi, mogu da zahvalim da sam napokon voljena onako kako svaka žena treba da bude. Uz novu ljubav došlo je i poštovanje koje nikada nisam osetila kod bivšeg muža.

NISAM ŽENA S GREŠKOM

Znam, grešila sam, ali nisam žena sa greškom, kako sam neko vreme mislila o sebi. Plašt krivice odavno sam skinula sa sebe. Porodica je obaveza, a ti si od obaveze bežao. Koliko god savršena žena bila, nijedna te uz sebe ne bi mogla zadržati, pa ni ja. U ono vreme, za tvoje ponašanje sam mislila da je normalno, ali na moju sreću, život me uverio da to nije istina.

Mogu da razumem da si ostavio mene, ali svog sina? Zašto njega? Dopustio si da tebi nepoznat čovek bude otac više nego što si ti ikada bio i nego što ćeš ikada biti. Tvoj odnos prema biću kom si dao život, sve govori o tebi.

Nije li život čudan? Nikada nisam mislila da ću se zahvaliti nepoznatoj ženi što te je zavela, a sad sam joj neizmerno zahvalna. I zato, kad god pomislimo da nam se događa nešto loše, to nužno i ne mora biti loše. Možda nas samo život priprema na nešto bolje od onog što imamo.

Zato, ne očajavajte u takvim situacijama. Ne žalite za nečim što nije vredno žaljenja i ne pokušavajte da zadržite nešto što nije u potpunosti vaše.

Našu veliku ljubav krunisali smo brakom. U brak ne ulazimo s nikakvim uputstvima i upravo nam brak na test stavlja ljubav, poverenje, toleranciju i još mnogo toga. Ulaskom u brak, usledilo je otrežnjenje. Ne postoji bolja reč kojom bih opisala naš odnos. Snalazila sam se kako sam najbolje umela. Bilo je tu grešaka kakve prave sve mlade devojke. Trudila sam se da budem dobra supruga, da sve bude savršeno i celu sebe sam davala da bih ''ljubav svog života'' učinila srećnom.

To mi je i polazilo za rukom sve dok nismo postali roditelji, bolje rečeno, dok ja nisam postala roditelj.

Kod mene se lista prioriteta naglo promenila. Centar mog sveta postao je moj sin, dok se muž durio tražeći više vremena za sebe. Kako sam mogla da mu ga dam? Trudila sam se, ali dan je bio prekratak za sve ono što je trebalo uraditi.

(Telegraf.rs/BlogBuster/Kata Mijić)