Slavite Dan zaljubljenih kao praznik ljubavi, a iza njega se krije strašna priča o smrti (FOTO)

Prema verovanju, dok je odlazio da mu odrube glavu, Valentin je slepoj tamničarevoj ćerki poslao pismo sa žutim šafranom

Dan Svetog Valentina, poznatiji i kao Dan zaljubljenih, u zapadnoj kulturi je poznat kao praznik ljubavi, a proslavlja se 14. februara svake godine. Posredno ili neposredno ga obeležava veliki broj ljudi širom sveta, iako je ovaj dan obično radan. Dan zaljubljenih je izvorno praznik Protestantske i Rimokatoličke crkve.

5 trikova za savršeni selfi u ogledalu kojim ćete osvojiti Instagram

Preporučujemo

Sem zapadnih, ovaj dan obeležava i Pravoslavna crkva, ali pola godine kasnije, 12. avgusta. Svetac kojeg pravoslavci slave 14. februara po gregorijanskom, odnosno 1. po julijanskom kalendaru, jeste Sveti Trifun, zaštitnik vinove loze, vinogradarstva i vina. Taj praznik se naziva Trivundan.

Proslava Valentinova je u početku bila namenjena nekolicini istoimenih ranohrišćanskih svetaca. Najpoznatija martirologija (način na koji neko postaje svetac-mučenik) Valentina jeste ta da je pogubljen jer je venčavao vojnike, što je tadašnji rimski car Klaudije II strogo zabranio, smatrajući da su oženjeni muškarci loši vojnici.

Ovo je najjeftinija i najprirodnija krema protiv bora sa samo 2 sastojka, a prve rezultate ćete videti već za 14 dana

Prema verovanju, dok je odlazio da mu odrube glavu, Valentin je slepoj tamničarevoj ćerki poslao pismo sa žutim šafranom u znak zahvalnosti za ukazanu pažnju koja ga je negovala dok je bio u tamnici. Bila je potpisana sa „od tvog Valentina”.

Dan Svetog Valentina je prvi put sa romantičnom ljubavlju povezan u četrnaestom veku u krugovima bliskim Džefriju Čoseru, engleskom pesniku poznog srednjeg veka. U to vreme, među uglednim ljudima je bila popularna takozvana otmena ljubav.

Do 15. veka ova praksa je prerasla u to da zaljubljeni svoju ljubav iskazuju cvećem, slatkišima i čestitkama. Savremena obeležja Dana zaljubljenih su crveni srcoliki pokloni, golubice, igračke ili figure u obliku Kupidona (starorimskog boga strasne ljubavi). Još od 19. veka, rukom pisanim čestitkama mesto na tržištu oduzimaju masovno proizvedene čestitke.

(Telegraf.rs)