Vade rebra zbog užeg struka: Hirurg za Telegraf otkriva kako da saznate da li je neko "išao pod nož"

Ova intervencija je veoma rizična, ali se lako može ustanoviti da li je figura "peščanog sata" dobijena vežbanjem ili odstranjivanjem rebara

Tri sata pod anestezijom na operacionom stolu, barem tri do četiri nedelje oporavka i doživotni ožiljci na leđima samo su neke od epizoda koje prate odluku o uklanjanju rebara zarad dobijanja užeg struka.

Preporučujemo

Intervencija na koju se odlučuju pojedine javne ličnosti da bi izgledale poput Barbike nije nimalo bezazlena, a o rizicima vađenja poslednjeg para rebara razgovarali smo sa estetskim hirurgom dr Igorom Maljkovićem.

- Operacija vađenja poslednjeg para rebara je kompleksan i kontroverzan način za sticanje užeg struka – kaže dr Maljković za Telegraf.

- Medicinska indikacija za ovakav zahvat ne postoji, a sa obzirom na veliki broj kasnih komplikacija ja je gotovo i ne izvodim. Današnje metode treninga, pravilna ishrana, a u slučajevima izrazito visoke težine i i hirurški zahvati kojima se smanjuje želudac, te uklanja masno tkivo i višak kože mogu dovoljno uraditi na konturisanju tela, tako da vađenje rebara ostaje samo kao poslednja mera kod osoba koje žele „struk Barbike“.

On smatra da većina pacijenata koji se raspituju i ozbiljno razmatraju ovakvu operaciju imaju neku od formi sindroma dismorfije tela.

Priprema za operaciju je, napominje dr Maljković, standardna:

- Podrazumeva kompletne analize krvi, pregled kardiologa, snimak pluća, a po potrebi i dodatne analize. Obavezno se konsultuje i psihijatar koji procenjuje ličnost pacijenta i sposobnost da shvati posledice zahvata.

Rizici odstranjivanja rebara su krvarenja, povrede dubljih struktura, infekcija.

- Operacijom se uklanjaju 11. i 12. rebro, pa dublja tkiva praktično ostaju bez zaštite. Iako je sama anatomska pozicija 11. i 12. rebra niska i njihova snaga je relativno slaba, oni štite organe koji se nalaze ispod njih. Može se desiti da dođe do kolapsa pluća tokom operacije ili kasnije, ili do komplikacija na mišićima trbušnog zida, a veoma retko i na retroperitonealno postavljenim organima trbušne duplje – objašnjava sagovornik Telegrafa.

Iako se u javnosti često šuškalo da su brojne starlete i estradne zvezde izvadile rebra kako bi imale što uži struk, dr Maljković otkriva da se to može lako uočiti:

- Ožiljci od operacije idu zadnjom stranom leđa i prilično su dugi. Takođe, ožiljci su doživotni, tako da samo njihovo prisustvo ili odsustvo jasno govori o tome da li je neko imao navedenu operaciju ili ne. Čak je glumica i pevačica Šer 90-ih godina uzela nalaz lekara koji pokazuje da ona ima rebra i da nije istina da ih je 70-ih godina uklonila zbog izgleda.

Pa ipak, i danas se šuška da su se ovoj zahtevnoj intervenciji podvrgle ne samo Šer, već i sestre Kardašijan, ali i brojne starlete sa balkanskih prostora. Nijedna do sada nije priznala da je izvadila rebra. Nije to priznala ni Sofija Voleršajm, nekadašnja rijaliti učesnica iz Nemačke čiji struk izgleda nesrazmerno u odnosu na grudi i zadnjicu koje je takođe doterivala hirurškim putem. Poslednja za koju se pisalo da je figuru „peščanog sata“ stekla kod hirurga je rijaliti učesnica Ana Korać.

Cena ovakvog zahvata, navodi dr Maljković, kreće se od 5.000 do 20.000 evra.

- U današnje vreme liposukcija, transfer masnog tkiva i abdominoplastika, kada ih radi dobro uvežban tim plastičnih hirurga, daju izuzetno dobre rezultate. Iz tog razloga ne bih bilo kome mogao da preporučim operaciju uklanjanja rebara zarad „struka Barbike“ – zaključuje sagovornik Telegrafa.

(Telegraf.rs)