Ovo je bjuti trend koji nastavlja da se širi na mrežama, a kritičari ga ocenjuju rasističkim

Malo ko se seća istorije

Zahvaljujući novom trendu lepote "lisicičje oči“, na Instagramu, TikTok-u i Jutjubu ljudi iz celog sveta postavljaju video zapise i fotografije kojima modeliraju izgled - koristeći šminku i druge tehnike za izgled uzdignutih, takozvanih očiju u obliku badema.

Preporučujemo

Saveti uključuju brijanje dela obrva i njihovo precrtavanje kako bi izgledale ispravljenije i pod uglom prema gore. Drugi su takođe predložili povlačenje kose u visoki rep ili korišćenje trake za dodatno podizanje očiju.

I dok je za mnoge ovo estetski i modni izazov, za neke budi ružna sećanja i uspomene.

Čing čong oči!  Tako su u školi nekada zvali Sofi Vang. Bila je to podmukla rasistička ljaga koja se ležerno provlačila dok su se rugali njenoj azijskoj nacionalnosti. Od tada je prošlo 17 godina, ali ožiljci su ostali.

Današnji trend koji se izdvaja po karakterističnoj pozi na fotografijama gde se koriste jedna ili obe ruke na slepčnicama, nekada je bio način da se ponizi azijsko poreklo gde je isti gest forsiran u kome se potapa svako ljudsko dostojanstvo.

Ono što ljudi ne razumeju, napisala je Vang u izdanju studentskog lista Stanford Dejli u julu, jeste da taj gest ima "rasno nabojnu istorijsku težinu".

Azijata u prošlosti u zapadnim medijima ima nebrojano. Prikazani karikaturama i ismevajući im crte lica da bi ih prikazali kao "varvarske", "neljudske" i "inferiorne".

- Ipak, u 21. veku su se ove azijske karakteristike iznenada transformisale u trendove lepote za ljude koji nisu Azijati - napisala je ona, dodajući da je taj trend čin kulturnog prisvajanja.

Ovo nije neki datirani film u kojem biste mogli kriviti iskrivljene norme vremenskog perioda. Ovo se događalo sada. I dalje se smatralo prihvatljivim.

Kao i većina estetskih trendova, i pomama za "foxy eyes" će s vremenom splasnuti, a prvi se put pojavila početkom ove godine.

Ali u tome je upravo problem, prema Stefani Hu, osnivačici organizacije "Dear Asian Youth", kalifornijske organizacije koja podstiče azijski aktivizam.

- Iako možda nije poreklo zle namere, ona prisvaja naše oči i ne zna za rasizam iz prošlosti - rekla je Hu, dodajući da veruje da azijski oblik očiju nije samo nešto što treba usvojiti, a zatim „vratiti“ kada se trend završi.

Mnogi Azijati već dugo osećaju pritisak da promene oblik očiju kako bi one bile veće. Blefaroplastika se koristi za stvaranje dvostrukih kapaka ili supratarsalnog nabora kapaka. To je jedan od najčešćih estetskih intervencija u zemljama Istočne Azije.

Ali kada je prvi put popularizovan, početkom pedesetih godina prošlog veka, korišćen je kao alat za korejske žene za asimilaciju u SAD.

- Američki vojni plastični hirurg dr Dejvid Ralf Milard prvi put je izvršio operaciju tokom Korejskog rata. Njegovi prvi pacijenti bile su korejske ratne neveste koje su se udale za američke vojnike. Budući da su neveste smatrane "i kulturnom i rasnom pretnjom za Ameriku" hirurška promena kosih očiju postala je znak dobrog i pouzdanog Azijca, čija je modifikacija lica pružila utešnu ilustraciju savitljivom Azijcu, i poslužila kao dokaz Amerike kao modela, a Azije kao imitacije -napisala je Taeion Kim, tada student doktorata na Državnom univerzitetu Bovling Green.

Taj pritisak na asimilaciju vršio se poslednjih decenija. 2013. godine, TV ličnost i voditeljka vesti, Džuli Čen, otkrila je da je kao 25-godišnjakinja uradila blefaroplastiku kako bi napredovala u svojoj karijeri. Bivši šef joj je rekao da zbog "azijskih očiju" izgleda "nezainteresovano" i "dosadno".

Na ono što se danas smatra privlačnim, značajno utiču društveni mediji, gde trendovi lepote mogu brzo postati zarazni, a verovatno jednako brzo postaju destruktivni za čovekovo samopouzdanje i vrednost.

- Ne možemo se iznenaditi što će se neko uvrediti time što preuveličavate crtu lica koja oponaša nešto zbog čega su ismevani ili diskriminisani. Dakle, živimo u zaista osetljivom vremenu i sve stvari treba uzimati u obzir svakog dana- zaključio je azijsko-američki šminker Mark Regan.

(Telegraf.rs)