Zbog popularnog trenda, Srpkinje su menjale lični opis, a sada trče kod hirurga i traže pomoć

Preterivanje u punjenju usana rezultiralo je time da sve više devojaka želi da ukloni filere i povrati prirodan izgled

Estetska medicina svakim danom napreduje, tako su neki materijali i fileri kojima su se popunjavale određene regije, potpuno izbačeni iz upotrebe, dok su neki čak i zakonom zabranjeni.

Preporučujemo

Ono što je najvažnije, kada je estetika u pitanju, jeste umerenost, ali pre samo deceniju, to pravilo je bilo potpuno zaboravljeno posebno kada je bilo reči o volumenu usana.

Tako su se sve češće viđale lepe devojke sa "pačjim usnama", sindromom "viršle" i kako su se sve nazivale, ne tako lepe pojave na licu. Takođe, ovi sintetički materijali, pre ili kasnije stvarali su veće probleme poput fibroza, stvaranja grudvica i defekta prilikom pomeranja i nesrazmerne apsorpcije marterijala.

Kako je nekada krenula pomama za ubrizgavanjem "koje-čega" u usne, tako je danas ta ista "horda" u pandemijskim razmerama pohitala novom stajlingu - prirodnom, i uklanjanju sintetičkih materijala iz usana koji su napravili problem ili jednostavno više nisu zadovoljavali estetske standarde.

Pričali smo sa doktorom estetske hirurgije Dragom Matijaševićem o detaljima uklnjanja ili smanjivanja veštačkih filera iz usana i on nam je objasnio koji postupci se primenjuju u ovom slučaju.

- Najpre, na osnovu pregleda pacijenta, proceni se koji metod ćemo sprovesti pri čemu strogo vodimo računa o tome da usne nakon intervencije ostanu lepe, simetrične, a da se vizuelno uklone sve nepravilnosti - rekao je doktor u razgovoru za "Telegraf".

Dr Matijašević je takođe objasnio da postoje dva postupka u rešavanju usana koje su ili prevelike, ili asimetrične, kojima je poremećen prirodni oblik i narušena proporcija.

- Nekada su se koristili sintetički materijali i često dolaze pacijenti koji ne znaju koji im je materijal ubrizgan, a na osnovu procene koju može uvideti samo plastični hirug, pristupićemo ubrizgavanjem injekcije kortikosteroida ili, u krajnjem slučaju, hirurškim putem ukloniti materijal.

Doktor je predočio da zavisi od slučaja do slučaja kojom će metodom iskusni plastični hirurg pristupiti, a da pri tom postupku vodi računa da usne nakon intervencije ostanu simetrične i lepe.

- Kada u usni postoji veštački materijal, naš se organizam prirodno "bori" protiv stranog tela i počinje oko njega da stvara jednu opnu u vidu ožiljka, debljina tog ožiljka zavisiće od pacijenta do pacijenta. Ukoliko se formira deblje fibromi vezivnog tkiva, usne će izgledati neprirodno, a ubrizgavanjem kortikosteroida cilja se upravo na tkivo. Dakle, injekcija neće uticati na sam materijal, već na taj ožiljak koji će se nakon ubrizgavanja delimično do potpuno umanjiti - objasnio je doktor.

Ipak, kako navodi doktor Drago, kao i kod svake intervencije, postoje rizici. U ovom slučaju, kako se topi neželjeni deo tkiva, tako se može zahvatiti i zdravo, ali uz dobro izabranog plastičnog i rekonstruktivnog hirurga, rizici se svode na minimum.

- Ovaj metod spada u neinvazivni, radi se pod lokalnom anestezijom, ambulantno, i pacijent se odmah nakon intervencije može vratiti svakodnevnim aktivnostima. Mogući su blagi otoci i modrice na mestima uboda koje brzo nestaju, a efekat je vidljiv nakon nedelju, pa i do mesec dana.

Pitali smo doktora u kojim slučajevima  je neophodna  hirurška intervencija i kako izgleda proces.

- Individualno je. Nekada je neophodno primenuti taj invazivni metod jer ne postoji drugi način. Bitno je napomenuti da sve navedene intervencije može raditi isključivo i samo estetski, odnosno rekonstruktivni hirurg kako bi se rizici sveli na minimum. Hirurški zahvat se može raditi u lokalnoj anesteziji (obično onoj koju primenjuju stomatolozi) kako bi utrnuo željeni deo, a u nekim slučajevima i pod opštom anestezijom. Napravi se rez između suvog i vlažnog dela usne i izvadi se neželjeni materijal. Takođe je važno napomenuti da se nikada u potpunosti ne može ukloniti sav materijal iz usne. Rezulati zahvata su gotovo odmah vidljivi, a konci su prisutni do sedam dana.

I u ovom slučaju mogući su blagi otoci, a kako doktor kaže, ožiljci se nakon zarastanja gotovo i ne vide. Doktor ističe da nakon dobro obavljene intervencije, većina pacijenata bude zadovoljna izgledom usana i nema potrebe za dodatnim ubrizgavanjem hijaluronske kiseline, ali ukoliko žele, nije kontraindikovano, i nakon nekog vremena mogu poraditi na volumenu ponovo, ali, kako kaže dr Malešević, neka to bude hijaluronski filer koji će ubrizgati estetski hirurg koji ima adekvatno znaje i iskustvo u odabiru materijala i načinu ubrizgavanja.

(Telegraf.rs)