Svi bi da iz karantina izađu u svom najboljem izdanju: Estetske intervencije sve traženije

Čak i tokom dva meseca vanrednog stanja, telefoni lekara su redovno zvonili

Iako je tokom vanrednog stanja zamrla, jer se intervencije nisu radile, za plastičnom hirurgijom i nehirurškim estetskim tretmanima trenutno vlada veoma veliko interesovanje. Izazak iz kuće, povratak poslu i društvu mnogima je pokazao koliko su se u prethodna dva meseca izmenili ili ih prosto podsetio da nikada neće biti mlađi nego sada - pa što onda ne bi bili i lepši?

Čak i tokom dva meseca karantina, telefoni lekara su redovno zvonili.

Preporučujemo

- Možda smo imali čak i više poziva nego inače. Ljudi su u svoj toj pasivi ponekad tražili izlaz i kako da to vreme iskoriste da unaprede sebe. Drugi su jednostavno želeli da vreme nakon korekcije ili operacije, kada možda postoji otok ili neki manji hematom, provedu u kući, da preguraju tih nekoliko dana kada ih niko ne vidi, a onda da se na poslu ili među prijateljima pojave u najboljem svetlu - kaže za Telegraf.rs dr Marko Majstorović, specijalista estetske medicine.

Međutim, većina klinika koja pruža ove usluge u vanrednom stanju nije radila. No, čim je ukinuto potreba nekih ljudi za lepotom više nije mogla da čeka.

- Prateći neke trendove na svetskom nivou vidim da se estetska medicina vraća u normalu. Čak je i povećan broj zainteresovanih, možda ne onih koji će raditi nešto na sebi, ali onih koji se raspituju itekako.

- Posle pritiska koji je izvršen na ljude zbog pandemije, sada kada su se oslobodili, svi bi odmah sve. Svi bi odmah da se vrate u svoje najbolje izdanje, a možda tokom vanrednog stanja nisu vežbali, malo se više jelo. Dame se nisu šminkale neko vreme, a sada odjednom primeću neke stvari koje ranije nisu, promene na licu koje bi da reše što pre.

- Naši ljudi nemaju baš novca kao u nekim drugim zemljama. Ovde su procedure jeftinije, ali i dalje nisu svima dostupne. Mnogo njih se raspituje, oni koji mogu da to sebi priušte, to odmah i učine, drugi sačekaju neko vreme - kaže dr Majstorović.

Kako je objasnio, nije lako utvridti šta Srbi najčešće žele da promene na sebi, jer svaki lekar manje-više ima vreći broj određenih intervencija.

- U mom slučaju to su mahom nehirurške estetke procedure, fileri, botoksi, antiejdžing medicina. Često se javljaju za korekciju klempavih ušiju. Kod nekih drugih lekara više se rade grudi, kod trećih liposukcija.

Nisu bitne godine, već ono što želite da promenite na sebi

Velika polemika vodila se nedavno do toga što su glumice poput Dženifer Lorens ili Emilije Klark počele su da se podvrgavaju antiejdžing medicini još u ranim 20-im godinama, jer je to tržište zahtevalo od njih. Ovaj lekar ipak kaže da to ne treba da čudi, jer kada je estetika u pitanju, nije reč o godinama već šta kome na njegovom licu ili telu smeta.

- Kada radite nehirurške intervenicije, one imaju određeni efekat, ali i svoju granicu. Ako želite da više zategnete lice, onda je to za hirurgiju. Fileri i botoksi u suštini unapređuju lice. Vi svoje lice ne možete da izmenite. Ono ne može da u 50 izgleda kao kada ste imali 20 godina. No, neke stvari koje vam svakodnevno smetaju možete da korigovati. Na primer, pogledate u ogledalo i ne sviđaju vam se podočnjaci ili oblik vaših usana. To su stvari koje možete da promenite.

- Ne treba živeti sa onim što vam smeta svakog dana, ukoliko to može jednostavno da se reši. A uglavnom može. Stoga nam dolaze ljudi od 20 godina pa naviše. Mlađa populacija često radi usne, starija populacija nazolabijalne brazde, botoks srednje i zrelije godine. Različiti uzrasti traže ono što im treba. Nećete naći mladu osobu koja ima duboke nazolabijalne bore, ali hoćete one koji genetski imaju izraženije podočnjake ili mala usta, a to žele da koriguju. S godinama se kod nekih ljudi izgubi linija brade, te žele da je pojačaju, naglase, jer to je znak mladosti, odnosno ne-starosti - kaže lekar.

Tretmani krvnom plazmom odlični, ali često se ne rade kako treba

Sve popuarniji u Srbiji su u poslednje vreme tretmani krvnom plazmom.

- Pre svega treba naglastiti da to nije obična krvna plazna, već ona u kojoj su koncentrovani trombociti. Trombicita ima čak četiri do šest puta više nego u običnoj krvi, i oni u stvari rade posao podmlađivanja, podstiču nastanak novih krvnih sudova, regeneraciju fibroblasta - ćelija koje prave elastično tkivo u koži i čine je jedrom.

- Ipak, poenta je da se taj tretman dobro pripremi. To konkrento znači da vi ne možete iz 10 mililitara krvi dobiti pet mililitara koncentrovanih trombocita, jer matematika je jasna. Mora da se dobro koncentruje. Ne možete da izbadite krv u prazan plastični špric, jer će se trombociti aktivirati u dodiru sa plastikom. Unutra mora da već bude ubačena supstanca koja će ih fiksirati, da oni ne bi popucali u samoj epruveti.

- Ima mnogo ljudi koji kažu: "Pa to ne radi, ja sam to probao". Ne radi, jer obično nisu dobili ono što treba da dobiju. Sama procedura u suštini je izuzetno dobra, jer iz vaše krvi dobijate vaše tkivo, koji podstiče vašu kožu na regeneraciju i ona onda postaje jedna. Taj PRP ne može da ispravi duboke bore, ali je jako efikasan u tome da koriguje neke nepravilnosti u licu, na primer da popravi bore od akni ili ožiljke od manjih povreda. Mislim da je jako dobro, ali da se vrlo često kod nas ne radi kako treba. Svakako bih preporučio ovaj tretman, jer to je najprirodniji način da se lice održi, da bude jedrije, mlađe, zategnutije u nekoj meri.

Kako dr Majstorović kaže, najbolje urađene korekcije su one koje niko ne može da prepozna, ali primećuje da ste lepši.

- Za mene je manje uvek više. Bolje da uradite nešto manje, pa da posle dodajete, nego da u početku preterate i napravite nešto bezveze. Više volim da unapredim lice, nego da ga izmenim. Mislim da te radikalne promene nisu dobre, jer vaše usne, vaši kapci, vaši podočnjaci su prilagođeni vašem licu, a ako ih mnogo izmenite, to neće izgledati prirodno.

- Najbolje urađena estetika, po meni, jeste kada vam nakon nje neko kaže: "Jao, što lepo izgledaš danas", ili "Koji ti je to karmin, baš ti lepo stoji", ili "Ta maskara ti je fenomenalna, nemoj da je menjaš", a vi na sebi nemati ni karmin, ni maskaru već ste nešto uradili na sebi. No, drugi to ne znaju.

- Od jednog svog učitelja sam naučio da je suština hirurgije, ne samo estetke, već svake da morate biti tu za vašeg pacijenta. Ne samo kada je zadovoljan i kada vas hvali, nego i kada je nezadovoljan ili ima neku komplikaciju. Pacijent uvek mora da može da vas nađe. Tako ćete izgraditi dobar odnos sa pacijentima, čak i onda kada nešto ne uspe. A medicina nije prava nauka, ona se zasniva na zakonu velikih brojeva i ne možete uvek da znate kako će neko da odreaguje. Uradite istu intervenciju na dve osobe i rezultati ne moraju nužno da budu isti. Ako odreaguje loše, i vi ste tu za pacijenta, on će u vas imati poverenja. Ukoliko ste tu samo kada neko želi da vas pohvali, a ne javljate se na telefon kada nastane problem, onda to više nije medicina, već nešto drugo.

Odgovorni i ako radite estetke intervencije u vreme korona virusa

Za one koji bi želeli da sada urade nešto na sebi, važe ista ona pravila odgovornosti koja moraju da poštuju svi.

- I ja kao lekar, i sami pacijetni moramo biti odgovorni. Ukoliko niste zdravi, imate temperaturu ili problem sa kašljem, naravno da nećete doći da radite estetske procedure. Na ulazu u ordinaciju postoji dezinfekcija ruku i nogu, a sve površine na kojima se radi održavaju se sterilnim. Na krevete i fotelje na koje pacijenti sedaju stavlja se papir, da i se lakše održavali. Naravno, ne možete da održite socijalnu distancu kada nekom nešto radite na licu, niti pacijent kome korigujete usne može da ima masku, to je besmisleno. No, ove druge stvari mogu da se ispoštuju.

(Dunja Savanović)