U Srbiji hijaluron i botoks ubrizgavaju frizeri i manikiri: Evo kako to može biti opasno po život

Devojke, oprez! To što reklama na Instagramu nudi jeftiniju opciju, ne znači da treba da se igrate sa svojim zdravljem

Helensko drštvo za lasersku i kozmetičku dermatologiju upozorilo je javnost povodom sve većeg broja prevara u kozmetičkim salonima širom ove zemlje, ali i o potencijalnim zdravstvenim posledicama usled neprofesionalnih estetskih intervencija.

Ljudi koji nemaju medicinsko znanje, kao što su frizeri, kozmetičari i manikiri o ovom domenu izvode osetljive i zabranjene procedure (ubrizgavanje botoksa i hijaluronskih filera), u nekim slučajevima izazivajući zdravstvene probleme pacijentu.

Preporučujemo

Širom sveta je zabeleženo nekoliko slučajevima u kojima su pacijenti u procedurama kod nelicenciranih i jeftinijih kozmetičara imali trajne posledice po zdravlje poput slepila i hepatitisa C, ali i onih koji su završili sa moždanim udarom.

Teo Antopulos, generalni sekretar Helenskog društva za lasersku i kozmetičku dermatologiju govorio je o šarlatanima koji rade medicinske stvari i naveo da je problem užasno veliki jer ne postoje mehanizmi kontrole.

Kako kaže, u Grčkoj postoji zakon koji reguliše estetsku medicinu, ali ne postoji mehanizam za njegovo poštovanje, što rezultira haosom u zemlji.

Još jedan veliki problem su i nesertifikovani proizvodi koji se ubrizgavaju.

U nekim klinikama i sami lekari su varali pacijente i naplaćivali 4.500 evra za lečenje akni na leđima, dok je stvarni trošak bio 60 evra.

- Estetska hirurgija nije pikado - rekli su predstavnici društva naglašavajući da je koža organ, a samo dermatolog zna kako da se odnosi prema najvećem organu tela.

Kakva je situacija u Srbiji?

Dr Jasmina Vikalo iz jedne dermatološke ordinacije na Novom Beogradu kaže za "Telegraf.rs" da je izašao novi zakon po kojem će nadležna komisija sprovoditi pojačane kontrole u salonima širom Srbije.

- Zna se da svako ubrizgavanje mora da se radi u uslovima ordinacije. Mi svi očekujemo da će to stupiti ove godine na snagu i da će se zvančino u praksi sprovoditi jer je definitivno nedopustivo da se takvi zahvati izvode u salonima i u kućnim uslovima zbog svih mogućih komplikacija i neželjenih efekata koji mogu da nastanu - ističe ona.

Dr Vikalo kaže da ne prihvata da radi korekcije nakon nečijeg rada.

- Neko završi u bolnici gde moraju da prime takvu osobu. Znam da su mnoge kolege koje rade po državnim bolnicama imali slična iskustva kada su primali pacijente sa velikim komplikacijama, ali se malo u medijima priča o tome.

Slučajevi slepila najčešći su prilikom nepravilnog ubrizgavanja hijaluronskih filera.

- Oni su opasni ukoliko prodru u veći krvni sud i može doći do zaista ozbiljnih komplikacija, pa čak i nekroze kože i trajnih oštećenja - upozorava.

Zanimljiv je i trend sve većeg broja stomatologa koji se bave anti-ejdž procedurama.

- Zvanično je stomatolozima odobreno da rade u ordinacijama, ali se tačno zna u pravilniku šta mogu da rade - da li je to samo oblast oko usta ili nešto više. Sada postoji mogućnost da se dobiju sertifikati za anti-ejdž medicinu i održavaju se razne obuke. E sad, i to je vrlo diskutabilno ko je edukator i ko održava takve kurseve. Vidite da se sad objednom svi time bave danas.

Dr Jasmina kaže da je odluka da se podvrgnete nekom od sumnjivih zahvata prvenstveno pitanje odgovornosti prema samom sebi, kao i da ljudi moraju da imaju svest o mogućim komplikacijama i činjenicom da fileri i botoks nisu igra.

- Zvala me je pacijentkinja sa pitanjem da li da ubrizga biopolimer, za koji se kaže da nije silikon, a jeste i koji je zabranjen za ubrizgavanje u lice i bore, ali eto radi se u Srbiji…

Različite cene prvenstveno govore o kvalitetu filera i botoksa, ali i da li se procedura obavlja u kućnim uslovima, kozmetičkom salonu ili ordinaciji.

- Cenu određuje i to da li vam radi lekar koji ima 15 godina iskustva ili je tek početnik. Svako ozbiljan i odgovoran prema sebi sigurno zna da prepozna svoje izbore i samim tim ako izabere, sam je odgovoran i za moguće komplikacije - zaključuje dr Vikalo u razgovoru za "Telegraf.rs".

(Tara Tomović/Telegraf.rs)