U redu je što nas neko ne voli, ne moramo svi biti manekeni i porno dive: U ovom statusu dr Đurića svi možemo da se pronađemo

Lepota ne bi smela da bude aršin po kome će neki tamo „arbitar“ proceniti koju etiketu da nam nalepi

Fejsbuk statusi psihoterapeuta i specijalizanta psihijatrije dr Vladimira Đurića uvek naiđu na glasan odjek u javnosti, a tako je i u slučaju poslednje objave o tome koliko nam je važan fizički izgled i da li bi trebalo da mu pridajemo toliko značaja. 

Njegov poslednji tekst prenosimo u celosti:

Preporučujemo

Fizički izgled je veoma važan. Iz prostog razloga što 90% ljudi ni ne ide dalje od našeg fizičkog izgleda kada nas procenjuju…

To je jednostavno tako…

Oduvek…Ipak…On nije najvažniji…

I ne može nas definisati u potpunosti…

Kao vredne ili bezvredne…

Kao, lepi su vredni, ružni nek crknu…

Lepota ne bi smela da bude aršin po kome će neki tamo „arbitar“ proceniti koju etiketu da nam nalepi…

Uspešni ili ne…

Defektni ili ok…

Zaslužuju sreću ili ne…

I ona je uvek u oku posmatrača…

A postoje zaista razne Oči ..

Zamućene i bistrooke…

U društvu i ekonomiji koja profitira od naših sumnji u sebe… zavoleti sebe…je izraz svojevrsne Pobune…I ta Pobuna…To bezuslovno prihvatanje samoga sebe…je možda i najvažniji apdejt koji trebamo ugraditi u svoj način mišljenja…najvažniji patch na bagove u našim iracionalnim i detinjim stavovima…”svi me moraju voleti”…

Kada budemo sebi priznali da smo pogrešivi…nesavršeni…sa hiljadu mana…fizičkih i psihičkih…i da je sasvim ok to što nas neko ne voli…i da ne moramo svi biti manekeni…i porno dive…i da nas neispunjavanje tih idealnih kriterijuma i normi čini samo najobičnijim ljudskim bićima…a ne kompletnim neuspesima i otpadnicima…

To će biti ozbiljna privelegija…I važna pobeda…Ozbiljan udarac Industriji Lepote i Kompleksa…Ta Evolucija je neophodan sastojak…za zadovoljstvo sobom…osećaj smirenosti…nepovodljivost za glupostima…brana bespotrebnom trošenju živaca…vremena i para…i ozbiljan potencijal za srećnu budućnost…i starenje…

Kada budemo shvatili da smo jedinstveni…neponovljivi…(da nema nigde drugde na planeti ovakvog Petra Petrovića) i da imamo sva ljudska prava…i da je dovoljno to što dišemo…da bi zaslužili ljubav…

Drugih…

Ne svih…što je sasvim ok…i svakako bi i bilo nemoguće…Ali Pojedinih Drugih…

I da trebamo dati sve od sebe da se baš tim pojedinim dopadnemo…

Da olakšamo onima koje smo sami odabrali…da sude o našoj dopadljivosti…(doduše od kvaliteta pojedinih zavisi I tip potrebne agumentacije…to jest skup potrebnih osobina koje trebamo imati…da li trebamo da stavljamo silikone ili da čitamo…ili i jedno i drugo…ili nijedno…ali to je sasvim druga priča…i u to se već nikako ne bih mešao)

Ali da ne moramo…

Nikome…

Ukoliko smo pre toga odradili nešto mnogo važnije…

Dopali se sebi…

Takvi kakvi smo…

Ili…

Takvi…kakvi se trudimo da postanemo…

(Telegraf.rs)