Možda dišete pogrešno: Evo kako da popravite vašu tehniku disanja

Pored toga što je dobro za vaše telo, pravilno disanje je dobro i za vaš um i može vam pomoći da se smirite i smanjite anksioznost

Foto: Shutterstock

Disanje je jedna od retkih stvari u životu koju većina nas može da uradi bez razmišljanja o tome. Ako ovo čitate, verovatno dobijate dovoljno kiseonika da održite sebe u životu, ali i najverovatnije možete da poboljšate vašu tehniku disanja.

Tako je - postoji ispravan i pogrešan način da se to uradi.

Šta radimo pogrešno

Samo zato što nevoljno dišemo ne znači da to radimo ispravno. Prema rečima dr Nikole Đorđevića, porodičnog lekara, većina ljudi ima tendenciju da diše grudnim košem, ne dozvoljavajući kiseoniku da uđe u dijafragmu.

Foto: Shutterstock

Zauzvrat, ovo dovodi do plitkog disanja koje lišava vaše telo kiseonika.

- To izaziva brze, plitke udisaje koji ne obogaćuju telo u potpunosti kiseonikom i mogu da izazovu hiperventilaciju i simptome umora i vrtoglavice - nadovezuje se dr Vinaj Saranga, psihijatar.

Drugim rečima, plitko disanje nije najbolji način da se to radi.

Kako se pravilno diše?

Ako niste sigurni odakle da počnete kada je u pitanju pravilno disanje, dr Đorđević deli tri saveta:

Usporite dah. Najčešća greška koju ljudi prave je ubrzano disanje. Prosečna brzina disanja je između 10 i 12 udisaja u minuti.

Dišite dijafragmom, a ne grudima. Ako dišete, ali vam se rebra ne šire u stranu, to znači da to verovatno radite pogrešno. Pokušajte da ne pomerate grudi i ramena dok udišete i fokusirajte se na disanje dijafragmom.

Odvojite vreme da izdahnete. Mnogi ljudi jednostavno ne odvoje vreme da izdahnu sav kiseonik, što može dovesti do hiperventilacije. U stvari, izdisanje bi trebalo da traje čak i više vremena nego udisanje. Na ovaj način ćete usporiti brzinu i povećati kvalitet disanja.

Sve je u vezi sa dijafragmom

Prema Suki Bakter, specijalisti za držanje i pokrete, kada udišete, vaša dijafragma - veliki mišić u obliku kupole na dnu vašeg grudnog koša - se izravnava i uvlači vazduh u pluća. Interkostalni mišići - sićušni mišići između svakog rebra - pomažu ovom procesu širenjem rebara kako bi se prilagodili unosu vazduha.

- Međutim, umesto da koriste dijafragmu, mnogi jednostavno izbacuju i rastežu stomak, dok u grudnom košu nema kretanja, a pluća se ne šire mnogo - ističe specijalista.

Foto: Pixabay

Bakter predlaže, da biste proverili da li koristite dijafragmu, da stavite ruke sa strane, iznad struka, sa prstima prislonjenim na grudni koš i udahnite. Ako osećate da vam se rebra podižu i izvlače u stranu, vaša dijafragma radi.

- Ako ne, verovatno otpuštate mišiće jezgra - koji su vam potrebni za podršku leđima - i umesto toga rastežete stomak. Fokusirajte se na disanje u prostor koji vaše ruke dodiruju sa strane grudnog koša dok ne osetite da se rebra pomeraju - objašnjava Baksterova.

Još jedan znak da vaša dijafragma radi je da ste u mogućnosti da udahnete dok vam se ramena spuštaju. 

- To znači da dok udišete, lopatice treba da klize niz leđa zato što se rebra šire ispod ramena. Ako umesto toga koristite mišiće ramena za disanje, nećete moći da spustite ramena pri udisanju - precizira specijalista za disanje.

Budite mirni i nastavite da dišete

Najvažnija stvar kada je u pitanju pravilno disanje je da vežbate uvek, pogotovo kada se osećate smireno, objašnjava Saranga.

- Ako čekate trenutak kada se osećate anksiozno, pod stresom ili na ivici, biće vam teže da naučite. Međutim, ako pravilno disanje učinite tehnikom koju koristite sve vreme, veća je verovatnoća da ćete joj se okrenuti kada se vaše telo oseća van kontrole da biste se brzo smirili - kaže on.

I ne morate da posvetite sate i sate svog života da biste ponovo naučili kako da dišete, jer je dovoljno i samo nekoliko minuta svakog dana, za početak, recimo dok ležite u krevetu, vozite se na posao ili sedite za svojim radnim stolom.

Foto: Shutterstock

Naravno, za optimalno opuštanje, vežbajte pravilno disanje u tihom i opuštajućem prostoru.

Zašto je važno pravilno disanje

Spori, duboki i ritmični udisaji su glavni cilj ako želite da pravilno dišete, objašnjava Đorđević. Na ovaj način, napominje, svi organi će dobiti dovoljno kiseonika za funkcionisanje, što znači manje napetosti mišića i više energije i koncentracije.

Pored toga što je dobro za vaše telo, pravilno disanje je dobro i za vaš um i može vam pomoći da se smirite i smanjite anksioznost.

S obzirom da je besplatno i da nema nikakvih negativnih nuspojava, pravilno disanje je odličan korak ka boljem osećaju koji svako može - i treba - da pokuša, prenosi Yahoo Life.

(Telegraf.rs)