Domaćice danas farbaju jaja: Koriste tradicionalne metode, a svaka biljka ima svoju simboliku

U srpskim selima i manjim gradovima poštuju se običaji

Veliki petak je dan kad skoro svi pravoslavni vernici farbaju jaja u znak sećanja na Hristovo stradanje. I dok u gradovima domaćice uveliko šaraju jaja raznoraznim tehnikama i modernim bojama, u sprskim selima sačuvani su stari običaji.

Preporučujemo

- Koriste se biljke koje smo pripremili prethodnih dana - kaže za RINU domaćica Milica Stanisavljević.

- Maslačak da jaja budu žućkasta, kopriva da 'vuku' na zeleno i neizbežna lukovina, koju smo skupljali mesecima kako bi jaja imala jaku i lepu boju.

Domaćice veruju da svaka biljka kojom ukrase jaje simboliše napredak u kući i zdravlje članova porodice.

- Stavljamo travku devojčko srce ako u porodici ima neudatih devojaka, pa za njihovu sreću, ali neizbežna je i detelina kao univerzalni simbol sreće - priča Milica.

Meštani čačanskih sela vrlo često jaja ne kupuju u prodavnicima, jer gotovo svi u svojim dvorištima imaju po nekoliko kokošaka, koje daju zdrave domaće proizvode.

- Sve zavisi kako ih hranite, one jedu isključivo biljnu hranu - kaže domaćin Slobodan Vasilijević.

- Koncentrat, ječam, zob i pšenicu, samo je bitno da im ne dajete soli, jer tada nećete imati ni kokošku, ni jaje. 

Prvo ofarbano jaje naziva se čuvarkuća i dok se danas farbaju nova, ono završi u zemlji nekog cvećnjaka. Veruje se da najjača jaja nisi posebna vrsta kokoške - misirka, ali da je do njih teško doći jer ih vrlo dobro krije.

(Ona.rs/RINA)