Dragoljub je omiljena biljka u srpskom narodu: Dobar je u ishrani, lečenju i zaštiti od štetočina
Što se tiče nege, jednostavnost je još jedna prednost koju ima dragoljub. Osim sunčanog položaja, ova biljka ne traži ništa više
Jedan od popularnih letnjih biljki, nije samo lep i ukrasni cvet, već pre svega izuzetno letkovit. Dragoljub je jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz Južne Amerike, gde je dugo korišćena u lečenju rana.
Preporučujemo
7 saveta za pravilno zalivanje biljaka tokom letnjih suša: Obratite pažnju na temperaturu vode
Previše vode ne prija sobnim biljkama: Ovih 5 znakova ukazuju na truljenje
Tamošnji stanovcnici stavljali bi biljku na rane i na taj način sprečavali infekcije. U 16. veku donet je u Evorpu, a na našim prostorima se gaji kao ukrasna biljka, odnosno voljeno narodno cveće.
Dragoljub voli topla i suncem obasjana mesta. Listovi su na dugim drškama, gotovo okrugli. Cvetovi su krupni, upadljive žutonarandžaste boje, prošarani crvenim prigama. Plod je suv, deli se na tri dela, a u svakom se nalazi po jedno seme. Cveta u toku leta.
Sadrži sumporni heterozid glikotropeolozid i enzim mirozin pod čijim se dejstvom, u prisustvu vode, ovaj heterozid razlaže na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragoljubu ima još smole, pektina, gume, tanina, raznih šećera i mnogo vitamina C.
Zbog velike količine C vitamina, cvetovi i mladi listovi ove biljke idealni su za salate.
Što se tiče nege, jednostavnost je još jedna prednost koju ima dragoljub. Osim sunčanog položaja, ova biljka ne traži ništa više. Dohranu treba izostaviti, jer previše plodno tlo rezultira slabijim ili gotovo nikakvim cvetanjem.
Štiti od štetočina
Dragoljub je još jedna biljka koja se seje među voćem i povrćem, u svrhu zaštite jer stvara fitonocidne materije koje su ubijaju mnoge mikroorganizme, odbijaju štetočiine i izazivače bolesti.
Dragoljub tera biljne vaši, belu mušicu i leptira kupusara, zbog toga bi trebalo da se seje ispod voćki napadnutih biljnim vašima i pored kupusnjača.
Deluje slično drugim biljkama koje takođe imaju sumpornih heterozida, kao što su ren ili rotkva. Sve više se koristi kao vitaminska salata koju zbog obilja vitamina treba jesti svakodnevno ili piti sok (10 do 15 g dnevno) isceđenog iz svežeg lišća dragoljuba.
U narodnoj medicini je dokazano da može da se koristi za lečenje bolesti respiratornog sistema, kao što su astma, bronhitis, tvrdokorne sluzi, upalna stanja, kašalj, prehlade, grip, itd.
(Telegraf.rs)