Možda si ti fleksitarijanac, a da to i ne znaš?

FLEKSI... ŠTA!?

Pojmovi poput vegetarijanstva i veganstva svima su nam poznati. Nešto noviji i nepoznatiji termin jeste fleksitarijanstvo. Iako ste možda pomislili kako ovo nema veze sa vama, osnovano sumnjamo da će se čak polovina čitalaca prepoznati u ovom načinu ishrane, dok će druga polovina, nakon naših izloženih i obrazloženih argumenata, poželeti da postane taj „fleksi tip“.

Zašto smo spominjali veganstvo? Odgovor je prilično jednostavan. Zajednička osobina vegana i fleksitarijanaca jeste modifikacija unosa mesa. Veganstvo u potpunosti otpisuje sve namirnice životinjskog porekla, a vegetarijanstvo nešto manje strogo, odbacuje samo određene životinjske proizvode. Fleksitarijanstvo je slobodniji način ishrane, koji vodi ka smanjenju životinjskih namirnica, a pre svega mesa. Sam termin zapravo je i nastao kombinacijom prefiksa fleksi i reči vegetarijanstvo, iako je jasno da sa strogim vegetarijanstvom nema mnogo veze.

Sad kada smo objasnili terminološke i kategorijalne razlike i rekli šta fleksitarijanstvo nije, pređimo na suštinu samog načina ishrane i zašto smatramo da je ovaj način superiorniji od svih ostalih!

ŠTA JE FLEKSITARIJANSTVO?

Ako ste se nadali striktnoj listi sa pravilima - moraćemo da vas razočaramo, to je nešto što fleksibilnost ne poznaje i ne podržava i još jedan razlog zašto se zalažemo za ovaj više životni stil, nego samo način ishrane. Dakle, ne postoje striktna pravila. Ovaj način ishrane svako od nas može da prilagodi sebi, što znači trenutnom uzrastu, zdravstvenom stanju i drugim potrebama, pa se način ishrane može menjati u različitim životnim razdobljima. Osnovni postulati koji idu uz ovaj način ishrane su:

- velike količine povrća i voća, kao izvor mikronutrijenata

- žitarice i mahunarke, kao izvor energije

- neprerađena domaća hrana

- sveži i jednostavni kuvani obroci

- sezonska i hrana karakteristična za krajeve u kojima živimo

- smanjen usnos slatkiša i grickalica

- smanjen unos industrijske hrane, šećera, masnoća lošeg kvaliteta i aditiva u hrani

- konzumiranje manjih količina mesa povremeno, u skladu sa potrebom i željom.

Fleksibilnost i adaptabilnost ove ishrane zaista je novina u nutricionizmu i kao takva pravo osveženje među svim „mora“ i „treba“ načinima ishrane.

Osnovni cilj je konzumacija više nutritivno hranljivih jednostavnih obroka, koji nastaju kombinacijom pretežno biljnih namirnica, pa samim tim poboljšavaju zdravlje.

Kada ovo znamo, ne možemo a da se ne zapitamo – možda si i ti (ili ćeš biti) fleksitarijanac?

A ŠTA IMA ZA JELO?

Kako smo rekli da je fokus na neprerađenoj i biljnoj hrani i da se meso konzumira povremeno, daćemo listu namirnica koje se mogu naći na vašem meniju:

- bilo koje voće, sa fokusom na sezonsko i domaće, uključujući i orašaste plodove

- bilo koje povrće, zeleno lisnato, ali i korenasto poput šargarepe, krompira, batata

- žitarice i presudo (pirinač, ovas, proso, heljda, raž, ječam, kinoa, amarant)

- mahunarke (leblebija, boranija, grašak, bob, sočivo, bamija)

- semenke (lan, susam, seme bundeve, suncokret, čia)

- masti i ulja (maslinovo, laneno i kokosovo ulje)

- začini suvi i sveži (peršun, bosiljak, origano, vlašac, kurkuma, đumbir, paprika, biber...)

- zamene za meso (tofu, tempeh, seitan)

- pića - pored vode, preporučujemo blage biljne čajeve, limunadu i domaće sokove od celog voća, kakao i kafu u umerenim količinama.

Sve navedeno čini osnovu ishrane, a na to dodajemo i nešto od namirnica životinjskog porekla koje će nam pomoći da unesemo i nutrijente kojih nema ili ima malo u biljnoj hrani, uz zadržavanje svih benefita pretežno biljne ishrane. To su:

- jaja (po mogućstvu organska)

- mlečni proizvodi (kefir, jogurt, kiselo mleko, pavlaka)

- riba meso (živine ili većih životinja, a naša je preporuka da uvek birate domaće).

Razume se da postoje i kategorije čiji unos želimo potpuno da isključimo ili smanjimo iz svoje ishrane:

- brza hrana

- mesne prerađevine

- gotova jela

- industrijski slatkiši od nekvalitetnih sirovina

- gazirani sokovi i pića sa zaslađivačima.

AKO VAS I DALJE NISMO „UBEDILI“ – ZAŠTO DA BUDEM FLEKSITARIJANAC?

Pre svega, moramo da podvučemo da, kako nema striktnih pravila i kako je svako slobodan da kreira svoju ishranu, teško je dati uzročno-posledične dokaze o benefitima ove ishrane. Pa ipak, ako pretpostavimo da pratite osnovne postulate, svaki dan jedete različito voće i povrće, kombinujete žitarice i mahunarke, jedete dobre masti (maslinovo ulje, orašasti plodovi, semenke, avokado), konzumirate namirnice životinjskog porekla nekoliko puta nedeljno, dobrobiti su svakako sledeće:

- regulacija krvnog pritiska

- regulacija lipidnog statusa

- zdraviji digestivni trakt, a time i jači imunitet

- zdravije srce

- zdraviji bubrezi

- prevencija dijabetesa

Osim toga, ovaj stil života doprinosi zaštiti životne okoline, održivom razvoju i u skladu je sa opštim trendom osvešćivanja značaja očuvanja naše planete. Morate da priznate da je ovo lep motiv, ali čak i ako vas kao takav ne pokreće, sigurni smo da njegova posledica hoće. Posledica vođenja računa o našoj životnoj okolini jeste čistiji vazduh, voda za piće, plodnije zemljište koje će nam obezbediti kvalitetnu hranu – ako mi čuvamo planetu ona će da nam se oduži.

Počnite sa promenama polako - mali koraci nekada su sasvim dovoljni. Kada uvođenjem promena osetite pozitivne efekte, sigurni smo da nećete ni poželeti da se vratite starim nezdravim navikama.

Autor: Tanja Olajdžija, spec. nutricionista-dijetetičar i klinički hipnoterapeut

(Telegraf.rs/PR)