Da li je vanredno stanje vreme za hedonizam u hrani i piću ili pak potpuno suprotno?

Nije retkost da u kriznoj situaciji, kad se ljudi nađu pod velikim stresom, dođe do promena navika u ishrani. I dok jedni gube apetit, kod drugih dolazi do povećanog unosa hrane i neželjenog dobijanja na težini

Poznato je da hrana, pružajući osećaj zadovoljstva, ispunjenosti i sreće, za čoveka znači mnogo više od jednostavnog zadovoljavanja biološke potrebe za nutrijentima. Hedonizam u hrani i piću i uopšte potreba da jedemo i pijemo kako bismo postigli osećaj zadovoljstva i utehe, često uključuje hranu koja je visokokalorična, (pre)masna, (pre)slatka i (pre)slana, a takva ishrana se na kraju može negativno odraziti na naše zdravlje.

Kako se onda pravilno ponašati sad u ovom vanrednom stanju, kad je izlazak napolje ograničen, a hrana u kuhinji dostupna na svega par koraka?

Uživanje u hrani je svakako važno i ne moramo se odreći tog vida hedonizma, ako znamo da je zdrava ishrana raznovrsna i bazirana na kvalitetnim namirnicama. Ona može uključivati uživanje u bogatim ukusima, ali umereno i promišljeno, vodeći računa o količini i sastavu onoga što jedemo i pijemo.

Bazirajte jelovnik na nutritivno bogatoj hrani koja sadrži mnogo hranljivih sastojaka, ali relativno malo kalorija. Takva hrana sadrži vitamine, minerale, složene ugljene hidrate, belančevine i zdrave masti. Primeri nutritivno bogatih namirnica su povrće i voće, cela zrna žitarica, nisko-masni mlečni proizvodi (uključite one fermentirane, poput kefira i jogurta), riba i nemasno meso, jaja, grašak, pasulj i orašasti plodovi (kod njih posebno vodite računa o veličini porcija, jer su vrlo bogati kalorijama).

Bogatstvo ukusa ostvarite začinima poput belog luka, kurkume, đumbira i drugih, a ograničite upotrebu soli. Izbegavajte slatkiše, slana i masna jela, grickalice i alkohol. Takođe, imajte na umu da dodaci ishrani nisu zamena za uravnoteženu ishranu i da nema suplemenata za prevenciju i lečenje bolesti koronavirusa. Što je ishrana kvalitetnija, telo će dobiti potrebne hranljive sastojke iz prirodnih izvora uz odgovarajuće kalorije, što je i osnovno načelo pravilne ishrane.

I dok, u ovim vanrednim okolnostima, govorimo o potrebi za kaloričnom hranom, zanimljivo je da su naučnici ukazali na moguću povezanost žudnje za čokoladom s manjkom magnezijuma.  Magnezijum doprinosi normalnom radu nervnog sistema i mišića, uključujući i srce. Potreban je za normalnu percepciju, ponašanje i emocije jer je poznato da doprinosi normalnom funkcionisanju psihe, a poseban značaj ima u stvaranju energije i smanjenju umora i iscrpljenosti.

Ne zaboravite na izuzetnu važnost odgovarajuće hidracije, što sada posebno naglašavaju zdravstveni stručnjaci, pri čemu se posebno preporučuje unos same vode umesto zaslađenih pića.

Dnevno je kod sedentarnog načina života potrebno uneti 6-8 čaša vode, a kod viših temperatura vazduha i fizičke aktivnosti telu je potrebno i više vode. Nutritivnom bogatstvu ishrane može doprineti specifičan odabir prirodne mineralne vode, čime se postiže funkcionalna hidracija, koja dopunjuje ishranu esencijalnim mineralima, od kojih je posebno važan magnezijum.

Poznato je da Srbija ima jedinstvenu vodu na svetu koja u jednoj litri sadrži 343 mg magnezijuma, čime može zadovoljiti dnevne potrebe organizma za ovim neophodnim mineralom kojeg moramo svakodnevno unositi.

Dakle, u iščekivanju tako željnog kraja koronavirus krize, posebno je važno voditi računa o hrani i vodi koju konzumiramo i pokušati osigurati maksimalno kvalitetnu ishranu, koja je preduslov dobre fizičke i psihičke forme u svim životnim okolnostima, pa tako i sada.

(Telegraf.rs)