Dok se mladi u svetu pretvaraju da vole da rade, Srbi se čak i ne pretvaraju i svima jasno stavljaju do znanja da ne vole posao, a za sve su krivi roditelji?

Da li su milenijalci pametniji od ostalih generacija ili su zaista lenji?

Mladi u svetu su rešili da "dignu svoj glas" protiv propagande ljubavi prema poslu. Oni su spremni da se samo pretvaraju da vole da rade kako bi zadovoljili poslodavca. Dok je u Srbiji trend da se čak i ne ispoljava ljubav prema poslu.

Da li su milenijalci pametniji od nas ostalih koji smo spremni da radimo i po nekoliko sati duže kako bismo zadovoljili i svoje i poslodavčeve kriterijume?

U svetu se sa razvojem društvenih mreža razvio i trend #workaholics. Mnogi planetarni magnati propagiraju naporan rad kao način života i postojanja.

Milenijalci su shvatili pravo značenje ove propagande i rešili da ne dozvole da im posao oduzme pravo na život. Odnosno oni svoj kvalitet ne mere samo prekovremenim radom i ulaganjem ekstra truda kako bi zadovoljili poslodavca, a neretko  i sebe samog. Oni svoj smisao ne vide samo u poslu, pa su zbog toga spremni da se pretvaraju da vole svoj posao kako bi okolina bila zadovoljna. Za to vreme oni pružaju svoj minumum odnosa prema radu i to strogo kako bi njihovi interesi bili zadovoljeni.

- Mladi hoće da rade, ali da od toga imaju neku korist. Oni kratkoročno hoće platu od koje mogu da žive. Dugoročno, žele prihode zahvaljujući kojima mogu da podignu kredite za auto, stan i slično - kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević.

LJUBAV PREMA POSLU U SVETU I KOD NAS

- Ljubav prema radu današnjice je koncept prema kome vi treba poslodavcu da platite da biste radili ono što volite - jasan je dr Zoran Milivojević i dodaje da poslodavci predstavljaju poslovnu situaciju takvom da treba raditi za više ciljeve.

Dodaje da to koliko će da rade milenijalci, ali i svi drugi, određuje ponajviše geografija.

U mediteranskom pojasu vlada ljubav i demokratija, pa su ljudi slobodni da misle dok rade. Zbog toga smo mi nacija pronalazača. Severnije zemlje imaju oštriju klimu, pa se mladež od ranog detinjstva obrazuje tako da moraju da budu jako vredni u određenom periodu godine kako bi u drugom mogli da prežive. Njihova deca su voljena samo ako rade. Što se juga i toplijih krajeva tiče, njihovo radno vreme se svodi na jutro i veče zbog visokih temperatura, pa moraju da budu veoma produktivni u toku rada i nemaju kad da misle.

- Antropolozi to najbolje objašnjavaju. Ukoliko ljudi rade i nemaju vreme da misle onda se ne razvija civilizacija - objašnjava Milivojević sugerišući da se to baš ne odnosi na mediteransku decu koja su upravo podstaknuta da misle svojom glavom.

Dakle, kada se posmatra odnos prema radu situacija je mnogo šira i sveobuhvatnija od puke podele na generacije.

U SRBIJI DECA VOLJENA BEZ OBZIRA DA LI SU VREDNA

Kod nas je situacija drugačija nego u severnim zemljama, kao i u SAD-u. Tamo su milenijalci shvatili da je neophodno da se pretvaraju da bi bili prihvaćeni, a Srbi ne moraju ni da se ptretvaraju.

- U našoj zemlji su deca voljena bez obzira na sve, pa i na to koliko su vredna u poslu. Naime, mi decu štitimo time što mi kao roditelji radimo i pružamo im sve i onda oni po prirodi nemaju izgrađene radne navike - objašnjava psihoterapeut dr Zoran Milivojević i dodaje da su naši milenijalci ušuškani u porodici. Oni roditelje vide kao "workaholics" grupu i svesno ne žele da žive takvim životom.

- Nije baš istina da ta generacija neće raditi. Hoće, ali u odnosu na interes koji imaju. Preko toga se neće truditi - kaže Milivojević.

DA LI JE TEHNOLOGIJA KRIVA ŠTO NAM JE POSAO POSTAO ŽIVOT I DA LI SE TOME MLADI PROTIVE

Živeći u skladu sa trendovima globalnog tehnološkog razvitka, gde najveću ulogu igraju Internet pretraživači i duštvene mreže, ljudi su počeli da vide svoju jedinu vrednost u poslu i u dostignućima na profesionalnom planu. Zbog toga su spremni i na prekovremeni rad i na žrtvovanje porodičnog i društvenog života. Mađutim, mlađe generacije taktički izbegavaju ovakav stil života.

Milenijalci će da odrade deo posla i da to prezentuju kao nešto najbolje na svetu, da se slikaju u kancelariji i da okače sliku na društvenoj mreži sa "hashtag"-om - #workoholics. Time će pridobiti okolinu i zamaskirati otaljavanje posla. Oni rad vide samo kao sredstvo da dođu do viših ciljeva, a toliko su prostudirali društvene mreže da su spremni da daju svetu ono što želi, a da to nema nikakve veze sa istinom.

Nameće se pitanje da li je pojavom Internet tehnologije zaista napravljena propaganda kada je u pitanju predanost poslu, pa je to postalo jedino merilo našeg kvaliteta.

- Nije kriva tehnologija, nego kapitalizam koji ugrožava privatni život. Ukoliko vi radite od 9-17h, vi imate samo rano jutro i veče za ostale aspekte života. Supružnici provedu zajedno u proseku samo po jedan sat dnevno - kaže psihoteraput dr Zoran Milivojević i dodaje da nas tehnologija upravo oslobađa rada, jer mnoge poslove preuzimaju roboti.

POSLOVNA PROPAGANDA - "MARLJIVO RADI I BIĆEŠ NAGRAĐEN"

Ova parola je prolazila negde u 16. ili 17. veku, ali ljudi su i tada bili svesni da u poslovnom svetu nema baš pravde. Iako po prirodi stvari milenijalci ne prate mnogo istorijski razvoj, oni jesu sposobni da na vreme prepoznaju nepravdu i da joj se suprotstave.

Naime, oni ne veruju da predan rad donosi rezultate, već se služe manipulacijom za ostvarivanje svojih interesa.

U Srbiji nema potrebe ni za tim. Osim što znaju da marljivost ne donosi profit, profesionalnu i socijalnu poziciju, naša deca nemaju želju ni da se pretvaraju da vole posao, jer su svesni da su svejedno prihvaćeni, odnosno nagrađeni i to samim životom.

- Srpska deca te generacije su imala lepo detinjstvo tako što su uvek bili zaštićeni od strane roditelja. Šta više, roditelji im ne dozvoljavaju da zakorače u život gde će biti nebezbedni, ne dopuštaju im da preuzmu odgovornost. Kod nas je puno sila koje deluju na mlade tako da oni vode svoj život hedonistički - objašnjava dr Zoran Milivojević.

DA LI SU MILENIJALCI ISPRED SVOG VREMENA?

Dok druge generacije izdišu na poslovima trudeći se da stvore reputaciju u svojim, poslodavčevim i očima sredine u kojoj se kreću, milenijalci uživaju. Ne može se reći da su oni ispred svog vremena, oni su samo svesni tog vremena i ne žele da ga potroše uzalud.

- Milenijalci najviše rade da bi preživeli, odnosno rade ono što mogu i ne naprežu se previše - zaokružuje temu psihoterapeut dr Zoran Milivojević i dodaje da je to sasvim u redu kada se uzmu u obzir sve društvene okolnosti u kojima obitavaju.

(Jelena Bojić Obradović / j.bojic@telegraf.rs)