Zašto ne možemo da prestanemo da jedemo sladoled, i uvek želimo još jedan?
Hrana koja izaziva najveću zavisnost je bogata šećerom i izaziva podizanje nivoa šećera u krvi – a na prvom mestu je čokolada
I sama pomisao na sladoled, tu slasnu ledenu poslasticu, odmah nam mami uzdah i vodu na usta, a spada u red namirnica kojih se jako teško odričemo i od kojih smo često zavisni.
Kod nekih ljudi zavisnost od sladoleda opravdava se prelepim osećajem hladnoće u vrelim danima, kremastom ukusu i mrvicama čokolade. Sladoled nekima evocira uspomene na posebne momente koje smo provodili kao deca, ali koji god da je lični razlog – sladoled je definitivno često predmet žudnje mnogih od nas.
Prema podacima Asocijacije za mlečne proizvode prosečan Amerikanac godišnje pojede 10,5 kilograma sladoleda. To je toliko kalorija da nas od same pomisli na brojku zaboli glava. Kako pokazuju rezultati jednog istraživanja, što češće jedemo sladoled to ćemo češće imati žudnju za njim.
Stiv Jang, konsultant za hranu i mikrobiolog radio je za vodeće brendove proizvođača sladoleda, ko-autor je enciklopedije i vodiča za nauku i tehnologiju spravljanja sladoleda, te je jedan od najboljih poznavaoca sladoleda. Ono što po njegovom mišljenju čini sladoled neodoljivim je faktor "U" ili ukus.
Što se tiče ukusa sladoleda on sadrži šest važnih komponenti:
- izgled, ili vizuelni pokazatelj ukusa koji nas priprema na ono što ćemo osetiti čulom ukusa;
- aroma, kada se sladoled otopi u ustima onda počinjemo da osećamo ukus sladoleda;
- kiselost, povezana je sa voćnim aromama, a imao i negativan uticaj na čulo ukusa koji daje nekiseli ukus sladoleda kao što je ukus vanile ili čokolade;
- ukus, koji zavisi da li je sladoled sladak, slan ili opor, ili kombinacija svega navedenog;
- tekstura, zavisi od toga da li je sladoled voden ili kremast, zaleđen ili peskast;
- temperatura, obično se sladoled servira na temperaturi od 0 do 5 stepeni kada se kašikom najlakše prolazi kroz njega.
Naročito je važno voditi računa o temperaturi na kojoj se sladoled dostavlja, jer zamrzavanje, odmrzavanje pa ponovno zamrzavanje sladoleda dovodi do narušavanja njegove teksture i stvara kristale od leda koji negativno utiču na sladoled.
Broj jedan uzrok za našu žudnju za sladoledom je slatkoća. Bitna je i količina masti, a kako bi sladoled bio kremast onda mora da sadrži najmanje 10 odsto mlečne masti. Premijum sladoledi imaju do 18 odsto mlečne masti koja dolazi od mleka, pavlake ili putera. Što više masti to je sladoled ukusniji i ukus bogatiji.
Krivci za našu žudnju za sladoledom su šećer i masti. Ono što ovaj slatkiš čini neodoljivim jeste promena njegove teksture pri promeni temperature. Sladoled "napada" naše čulo ukusa i deluje na njega kao nijedna druga hrana. Otapanje daje takvu senzaciju, ali ono ne sme da bude mnogo brzo, ali ni sporo.
(Telegraf.rs/edition.cnn.com)