Zašto i kako kitimo jelke? Postoji verovanje da ovi ukrasi čuvaju od zlih duhova i bolesti

Veruje se da je tradicija ukrašavanja zimzelenog drveta tokom novogodišnjih praznika počela u Nemačkoj u XVI veku

Niko ne zna tačno kada su ljudi počeli da ukrašavaju zimzeleno drvo pred Novu godinu. Veruje se da kićenje jelke datira iz vremena koje je prethodilo nastanku hrišćanstva.

Evo kada tačno treba kititi jelku - i da li je bolje izabrati plastičnu ili prirodnu

Preporučujemo

Kao što se i danas ukrašavaju domovi tokom novogodišnjih praznika, ljudi su nekada ukrašavali svoje domove granama zimzelenog rastinja verujući da će ih detalji sa drveća koje odoleva svim vremenskim uslovima čuvati od veštica, zlih duhova i bolesti.

Na severnoj hemisferi 21. decembar je dan sa najkraćom obdanicom i najdužom noći. U davna vremena ljudi su verovali da je Sunce bog i da zima svake godine dolazi zato što je Sunce-bog bolestan i slab. Oni su slavili 21. decembar verujući da je upravo to dan kada je Sunce počelo da se oseća bolje.

Grančice zimzelenog rastinja davale su im nadu da će zelene biljke porasti kada Sunce-bog ozdravi i zasija punim sjajem. Egipćani su imali sličnu tradiciju, verujući u Boga sunca, Ra.

Oni su svoje domove ukrašavali zelenim palminim granama u znak slavlja i vere da će Ra ozdraviti i svojom toplinom ih obasjavati sve jače iz dana u dan.

Veruje se da je tradicija ukrašavanja zimzelenog drveta tokom novogodišnjih praznika počela u Nemačkoj u šesnaestom veku kada su pobožni hrišćani počeli da koriste zimzeleno drveće za dekoraciju svojih domova. Veruje se da je Martin Luter, protestantski reformator, prvi ukrasio božićno drvo svećama.

Jedne zimske noći, na putu od crkve do kuće, bio je oduševljen zvezdama koje je posmatrao kroz grane zimzelenog drveća. Da bi dočarao ovaj predivan prizor članovima porodice, on je postavio drvo u glavnoj prostoriji svoje kuće i ukrasio grane sitnim svećama.

Ipak, sve do početka dvadesetog veka, nije bilo značajnih promena u ukrašavanju novogodišnje jelke. Naime, iako se ne zna tačna godina, tek početkom dvadesetog veka Amerikanci su počeli da dekorišu svoje jelke ručno pravljenim ukrasima, dok su njihovi zemljaci poreklom iz Nemačke za ukrašavanje koristili jabuke, lešnike i kolačiće od marcipana.

Električna energija je svećice zamenila dekorativnim lampicama, čime je novogodišnja jelka dobila na sjaju i atraktivnosti.

Paralelno sa pojavom ukrasnih sijalica, počela je i tradicija ukrašavanja velikih jelki na gradskim trgovima širom sveta. Najveća jelka okićena je 1946. godine u njujorškom Rokfeler centru.

Danas postoje razne varijacije, ne samo kada su u pitanju ukrasi, već i sama novogodišnja jelka. Neko se drži tradicije, te kupuje drvo sa busenom, dok ćete vrlo često u domovima videti plastičnu ili potpuno avangardnu repliku novogodišnje jelke.

Ipak, nesumnjivo je da gotovo sve porodice širom sveta redovno dopunjuju kolekciju ukrasa, posebno vodeći računa o onima koji su u porodici generacijama unazad.

(Telegraf.rs)