Sve što morate da znate ako planirate ovog leta da ronite
Predstavljamo vam šest pravila za sigurno i bezbedno ronjenje
Čovek je odavnina bio opsednut željom da zaroni u morske dubine kako bi upoznao svet sasvim drugačiji od onog u kojem živi.
Evo šta se desi kad razbijete jaje U MORU! (VIDEO)
ZOVU IH MORSKI CIGANI: Deca koja mogu da žive pod vodom zapanjila su ceo svet (FOTO)
Istorija ronjenja stara je koliko i ljudski rod. Razlozi za ronjenje su se menjali - u početku se u dubine išlo zbog hrane, a kasnije da bi se istražili potopljeni ostaci ili približili neprijateljskom brodu.
Ljudsko telo je prilagođeno vodenom okruženju i u vodi se oseća kao kod kuće – barem neko vreme. Kad uronimo, dolazi do fizioloških promena u organizmu.
Metabolizam se tada usporava radi štednje energije i kiseonika, a pluća se skupljaju na četvrtinu uobičajene zapremnine.
Sve više ljudi u poslednje vreme istražuje morske dubine zbog sporta, rekreacije i zabave.
Nikad ne ronite sami
Ronjenje u paru predstavlja osnovno pravilo sigurnosti u ronjenju na dah. Ronilački par vodi računa jedno o drugom tokom ronjenja poštujući pravilo jedan roni, drugi na površini. Ronilački par treba da je sličnih ronilačkih sposobnosti, ima dogovoren sistem signala za komunikaciju tokom ronjenja, sačini i poštuje plan ronjenja.
Koristite signalnu bovu
Bova predstavlja signal upozorenja za plovila i sve koji upražnjavaju aktivnosti na vodi o prisustvu ronilaca na određenoj lokaciji. Signalna bova predstavlja veoma važan element sigurnosti ronilaca, upozoravajući plovila da zaobiđu lokaciju. Bova se fiksira za dno kada se roni uz kanap do dna ili se vezuje na pojas sa tegovima i vuče sa sobom.
Izjednačavajte pritisak
Tokom ronjenja neophodno je vršiti izjednačavanje pritiska u ušima. To se radi tako što se zapuši nos i vazduh dune u uši. Važno je učiniti izjednačavanje pritiska pre pojave bola u ušima, jer je mnogo lakša kompenzacija i manji je rizik za nastanak povrede uha.
Izvadite cevčicu iz usta tokom zarona
Tokom ronjenja je mnogo sigurnije da cevčica ne bude u ustima. Ovako sprečavamo rizik od udisanja vode iz disalice.
Ne forsirajte izdah posle izrona
Po izronu i završenoj apnei (držanje daha), pojačano dišemo nekoliko sekundi kako bismo nadoknadili kiseonik i izbacili ugljen dioksid iz organizma. Međutim, veoma je važno da prva dva-tri izdaha ne budu forsirana i do kraja jer rizikujemo da time izduvamo dosta kiseonika koji nam je veoma važan.
Ne po svaku cenu
Izbegavajte ronjenje kada se ne osećate dobro. U ronjenju, kao i inače u životu treba poslušati svoje telo. Kada nam ono šalje signale, ronjenje treba pomeriti za sledeći dan.
(Telegraf.rs)