PRAVILO 5 SATI je tajno oružje najuspešnijih ljudi - a toliko je prosto da svako od nas može ga koristi i postane bolji od drugih

Uradite nešto po čemu ćete se razlikovati od drugih i postanite svetska klasa

Prošle godine sprovedeno je istraživanje lične istorije mnogih poslovnih lidera kao što su Elon Mask, Opra Vinfri, Bil Gejts, Voren Bafet i Mark Zukerberg kako bi se razumeo način na koji su postali svetska klasa.

Kako da postanete uspešan lider pre tridesete?

Preporučujemo

Pravi lideri se ne plaše da koriste ove fraze i to rade često

Mnogi od ovih lidera, uprkos tome što su izuzetno zauzet, izdvajaju najmanje sat vremena dnevno (ili pet sati nedeljno) tokom celokupne karijere za učenje.

Ovaj fenomenom nazivan je petočasovno pravilo.

Kako najbolji lideri prate pravilo 5 sati

Petočasovno pravilo često se svodi na tri grupe: čitanje, razmišljanje i eksperimentisanje.

Čitanje

Prema članku Harvard Business Review-a, "osnivač Nike-a, Fil Najt, tako poštuje svoju biblioteku da kada ulazite u nju morate skinuti cipele i pokloniti se."

Opra Vinfri dobija knjige s velikim uspehom: "Knjige su bile moje prelazak na ličnu slobodu." Ona je podelila čitavu naviku sa čitavim svetom preko svog književnog kluba.

Voren Bafet provodi pet do šest sati dnevno, čitajući pet novina i 500 strana korporativnih izveštaja.

Bill Gates čita 50 knjiga godišnje.

Mark Zuckerberg čita barem jednu knjigu svake dve nedelje.

Elon Musk je odrastao čitajući dve knjige dnevno.

Preduzetnik, Dejvid Rubenštajn čita šest knjiga nedeljno.

Refleksija

Petočasovno pravilo ima oblik refleksije i razmišljanja.

Direktor AOL-a, Tim Armstrong čini da njegov tim provodi četiri sata nedeljno samo razmišljajući. Direktor LinkedIn-a Džef Vejner planira dva sata razmišljanja svaki dan.

Kada milijarder Rai Dalio greši, on se upisuje u sistem koji je javan svim zaposlenima u njegovoj kompaniji. Zatim, rasporedi vreme sa svojim timom da bi pronašao osnovni uzrok.

Eksperiment

Konačno, petočasovno pravilo ima oblik brzog eksperimenta.

Tokom svog života, Ben Frenklin je izdvojio vreme za eksperimentisanje. Gugl je znao da dozvoljava zaposlenima da eksperimentišu sa novim projektima sa 20% svog radnog vremena.

Fejsbuk podstiče eksperimentisanje kroz Hack-A-Months.

Najveći primer eksperimentisanja može biti Tomas Edison. Iako je bio genije, Edison je ponizno pristupio novim izumiteljima. Identifikovao bi svako moguće rešenje i zatim sistematski testirao svaku od njih.

On je pristupio ovakvom ekstremu da je njegov takmičar, Nikola Tesla, ovo rekao o pristupu i greškama: "Ako bi Edison mogao da pronađe iglu u plastu sena, on se ne bi zaustavio da shvati gde je ona zapravo bila".

Ljudi koji primenjuju petočasovno pravilo u svetu biznisa imaju prednost. Ideja o učenju nasuprot samo napornom radu često je zbunjujuća.

Takođe, većina stručnjaka fokusira se na produktivnost i efikasnost, a ne na stopu poboljšanja. Kao rezultat toga, samo pet sati učenja nedeljno, može vas odvojiti pod ostalih.

Gledajte na učenje kao na vežbanje. Baš kao što imate minimalne preporučene doze vitamina svakog dana ili vežbe za zdraviji život, trebalo bi da imate minimalnu dozu učenja.

Dugoročni efekti NE učenja su podjednako podmukli kao dugoročni efekti nepostojanja zdravog načina života. U tom smeru bi trebalo da razmišljate.

(Telegraf.rs)