Važno je da jednom zauvek napravimo razliku između depresije i lošeg raspoloženja

To što smo zabrinuti, tužni i nezadovoljni ne znači i da smo depresivni

U današnjem društvu u kome su sreća i zadovoljstvo gotovo imperativi, loše raspoloženje često se smatra neprihvatljivim i nepoželjnim. No, više zabrinjava činjenica da se svako osećanje straha, zabrinutosti i tuge koje su naše prirodne reakcije na životne, emocionalne i egzistencijalne probleme, prečesto i prelako opisuju pojmovima depresije i depresivnosti. Stručnjaci insistiraju na tome da je neprirodno i nerealno očekivati podjednako dobro raspoloženje, ne samo iz dana u dan već i tokom čitavog dana. Ono će oscilirati između izvesnog stepena tuge i radosti u dnevnim, nedeljnim, mesečnim i drugim ritmovima. A evo i objašnjenja:

Naime, naš unutrašnji biološki sat, takozvani cirkadijalni ritam, čine periodi budnosti i spavanja. Smešten je u hipotalamusu, malom delu mozga koji je zadužen za regulisanje važnih životnih funkcija, lučenje hormona i upravljanje nervnim sistemom. Njegov “prozor u svet” su naše oči. Svetlosnim nadražajima iz okoline koji se uz pomoć neurona prenose do hipotalamusa, biološki sat kreira naše ponašanje. Tako ritam svetla i tame, to jest dana i noći, utiče na aktivnosti našeg organizma i naše raspoloženje. O tome kako svetlost utiče na naše raspoloženje svedoči i u medicini poznat poremećaj pod nazivom “seasonal affective disorder” čija je osnovna karakteristika depresija u zimskim mesecima i euforičnost u vreme letnjeg perioda.

Preporučujemo

Nekoliko saveta kako poboljšati raspoloženje:

• Regulišite noćno spavanje tako što ćete u krevet ići na vreme (do 23 h).
• Postarajte se da ustanete na vreme, bez stresa i „uhvatite“ jutro.
• U domu i na radnom mestu obezbedite dovoljno prirodne svetlosti tokom celog dana.
• Radite nešto korisno, ali ne insistirajte na velikim i nedostižnim ciljevima - svaki dodatni stres izazvaće loše raspoloženje.
• Izbegavajte alkohol i cigarete.
• Miris i ukus limuna odlični su borci protiv bezvoljnosti i neraspoloženja.
• Provodite što je više moguće vremena napolju. Šetajte čak i ako pada kiša.
• Ako ste doživeli gubitak, raskid ili neispunjena očekivanja, dopustite bez griže savesti da se duša i telo odmore i oporave.
• Bavite se fizičkom aktivnošću, uvedite dnevne rituale i činite sve što vas čini ispunjenim i zadovoljnim.

(Telegraf.rs/PR)