Da li biste prihvatili kalendar sa 13 meseci u kojem svaki mesec ima po jedan petak 13?

Ovaj kalendar ima svoji prednosti, ali i mane

Da li bi trebalo da prihvatimo internacionalni kalendar po kojem bismo imali 13 meseci u godini, a svaki mesec bi imao petak 13.?

Tada bi bila zagarantovana fobija od petka 13. zar ne? Svaki godišnji kalendar ima makar jedan petak 13., a može da ih bude i više. Ove, 2019. godine imali smo dva malerozna petka, 13. septembra i 13. decembra.

Preporučujemo

Kada bismo prihvatili internacionalni kalendar umesto Gregorijanskog imali bismo 13 meseci u jednoj godini, a svaki mesec bi imao po jedan petak 13. To bi značilo da bismo u jednoj godini imali čak 13 maleroznih petka.

Ako bismo imali 13 meseci u godini svaki mesec bi sadržao 28 dana kako bi se ispunila brojka od 364 dana u godini. Svaki dn bi padao na isti dan u nedelji što znači da ako ste rođeni u ponedeljak, svake godine biste slavili rođendan ponedeljkom.

28. decembar i 1. januar bi se zvali dani izvan vremena i oni bi ostajali van svake nedelje.

Zar ne zvuči zabavno, čitajte dalje.

S postojanjem 13 meseci imali bismo nov mesec koji bi se zvao sol i po redu bi bio između juna i jula.

Internacionalni kalendar je solarni kalendar koji je osmislio Mozes B. Kotsvort i predstavio ga 1902. godine.

Iako nikada nije prihvaćen ni u jednoj državi, preduzetnik Džordž Istman ga je prisvojio i primenjivao ga u svojoj kompaniji od 1928. do 1989. godine.

Prednosti ovog kalendara su:

- Svaki mesec bi imao tačno 4 nedelje

- Svaki dan u mesecu pada na isti dan

- Svaka godina ima tačno 52 nedelje

- Praznici bi uvek padali istog dana

U komentarima nam kažite da li bi vam se dopalo računanje vremena po ovom kalendaru?

(Telegraf.rs/B.K.)