Visok pritisak pri ustajanju povećava rizik za srčani ili moždani udar

Iako je poznato da vrednost sistolnog krvnog pritiska blago opada nakon ustajanja, to ne mora da bude slučaj kod onih koji boluju od hipertenzije, posebno kod mlađih osoba

Mlade i sredovečne odrasle osobe koje imaju visok krvni pritisak trebalo bi da budu posebno oprezne ako im je često ustajanje deo životne rutine zbog posla koji rade, ili to u svakodnevnim okolnostima čine često. Naime, istraživanja pokazuju da proces ustajanja kod ovih osoba može da poveća faktore rizika od ozbiljnih kardiovaskulanih komplikacija. Izvor je American Heart Association, a najnovija studija je objavljena u časopisu Hipertension.

Kada ustanemo, pritisak bi trebalo da padne, ali…

Visok krvni pritisak u svetu ima više od 40 odsto ljudi i tretira se vodećim uzrokom smrti na koji možemo da utičemo i koji može da se spreči. Prema statističkim podacima American Heart Association za 2022. godinu, ljudi sa hipertenzijom u srednjim godinama imaju pet puta veću verovatnoću da će imati oštećenje kognitivne funkcije, dvostruko veću da će doživeti neki od udara, demenciju i Alchajmerovu bolest. Takođe, poznato je da sistolni (prva, viša vrednost) krvni pritisak blago opada nakon ustajanja. U ovoj studiji, istraživači su procenjivali da li je suprotan odgovor kod osoba koje već imaju hipertenziju, uz porast pritiska pri ustajanju, novi faktor rizika za srčani udar i druge ozbiljne srčane komplikacije.

Šta je visok pritisak (hipertenzija) 1.faze?

Istraživači su pratili 1.207 ljudi koji su bili deo studije HARVEST. Reč je o prospektivnom istraživanju koje je počelo u Italiji 1990. godine. Praćene su odrasle osobe od 18 do 45 godina sa nelečenom hipertenzijom prvog stadijuma. Hipertenzija 1. faze definiše se kao sistolni krvni pritisak od 140-159 mm Hg i/ili dijastolni krvni pritisak 90-100 mm Hg. Od ispitanika niko nije uzimao lekove za snižavanje krvnog pritiska pre studije.

Prvobitno procenjeni rizici od kardiovaskularnih komplikacija određeni su na osnovu njihovog načina života i medicinske istorije. Ispitanici nisu imali ni dijabetes, oštećenja bubrega ili druge kardiovaskularne bolesti. Prosečna starost je bila 33 godine, 72 odsto su bili muškarci, i svi su bili bele rase.

Kako se visok pritisak ponaša pri ustajanju i koje su moguće komplikacije

Prilikom registracije za studiju, svakom učesniku je rađeno šest merenja krvnog pritiska u različitim fizičkim položajima. Posebno je praćeno ležanje, i situacija nakon ustajanja. 120 učesnika sa najvećim porastom krvnog pritiska (10 odsto) pri ustajanju, imalo je prosečno povećanje od 11,4 mm Hg. Sva povećanja u ovoj grupi bila su veća od 6,5 mm Hg. Preostali učesnici su u proseku imali pad sistolnog krvnog pritiska od 3,8 mm Hg nakon ustajanja.

Istraživači su uporedili faktore rizika za srčana oboljenja, laboratorijske abnormalnosti i pojavu većih kardiovaskularnih komplikacija. To su srčani udar, bol u grudima u vezi sa srcem, moždani udar, aneurizma aorte, začepljene periferne arterije) i hronične bolesti bubrega. U nekim analizama zabeležen je i razvoj atrijalne fibrilacije. To je aritmija koja je glavni faktor rizika za moždani udar. Rezultati su deljeni prema starosti, polu, porodičnoj istoriji srčanih bolesti i činiocima faktora životnog stila.

Šta kažu rezultati studije i koliko je bilo zabeležnih srčanih i moždanih udara

Tokom prosečnog 17-godišnjeg praćenja dogodilo se 105 velikih kardiovaskularnih incidenata, odnosno komplikacija. Najčešći su bili srčani i moždani udar. Takođe, osobe u grupi sa najvišim porastom krvnog pritiska od 10 odsto, imale su dvostruko veću verovatnoću od drugih učesnika da dožive neki od navedenih, po život opasnih događaja. Veća mogućnost je registrovana i kod pušača (32,1 odsto prema naspram 19,9)

Nakon prilagođavanja prosečnog krvnog pritiska tokom 24 sata, preterani odgovor na stajanje ostao je nezavisni prediktor neželjenih srčanih događaja, najčešće moždanog udara. Važno je reći da oni nisu imali veći profil rizika za kardiovaskularne incidente tokom početne evaluacije. Neki od njih su tokom godina dobili terapiju.

Da li treba proveravati da li je visok pritisak posle ustajanja

– Rezultati studije potvrdili su našu početnu hipotezu, a to je da bi izraženo povećanje krvnog pritiska kod promene položaja iz ležanja ili sedenja u stajanje moglo da bude prognostički važno kod mladih ljudi sa visokim krvnim pritiskom. Čak i relativno mali porast krvnog pritiska u stojećem položaju (6- 7 mm Hg), dugoročno mogao da predvidi velike srčane nepravilnosti i probleme. Nalazi sugerišu da treba meriti krvni pritisak pri ustajanju kako bi se prilagodila terapija za pacijente sa visokim krvnim pritiskom, a potencijalno bi se mogao razmotriti agresivniji pristup promenama načina života i terapija za snižavanje krvnog pritiska – rekao je profesor dr Paolo Palatini, internista iz Padove i autor studije.

Uz pritisak, rastu i nivoi adrenalina i kreatinina

U podgrupi od 630 učesnika kojima su hormoni stresa mereni na osnovu 24-časovnih uzoraka urina, i nivo epinefrina/kreatinina bio je viši kod onih sa porastom krvnog pritiska u stojećem položaju, u odnosu na one kod kojih nije bilo skoka vrednosti. Nivoi adrenalina inače se prate prema proceni globalnog efekta stresnih stimulansa tokom 24 sata. Zbog toga i skok nivoa adrenalina nije bilo iznenađenje. Profesor Palatini kaže da je ovo dokaz da treba meriti krvni pritisak pri ustajanju. Cilj je prilagođavanje i najbolji izbor terapije za osobe sa visokim krvnim pritiskom.

Rezultati ove studije, zaključuje autor, mogli bi da utiču na promenu protokola lečenja osoba sa hipertenzijom, odnosno uključivanje nekih novih lekova. Oni bi, uz snižavanje krvnog pritiska, podrazumevali i neke druge medikamente koji bi prevenirali dodatne komplikacije. Takođe, kod osoba koje još nisu dijagnostikovane kao kardiovaskularni pacijenti a imaju simptome poput skokova vrednosti pritiska kod ustajanja i naglu promenu brojki, moglo bi dodatno da ukaže na hitnost uključivanja redovne terapije.

(Telegraf.rs/eKlinika.rs)