Kako da prestanem da pušim i šta nikotin radi našem telu, odgovore znaju dr Marija Sarajlija i Vesna Imbronjev

Unos nikotina istovremeno povećava nivo glukoze u krvi, što se generalno smatra posledicom hipersekrecije adrenalina

Odvikavanje od pušenja, zbog jake zavisnosti, koju stvara cigareta može biti mukotrpan proces. Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolest, pušenje spada u bolest zavisnosti i ima šifru F17. Cigareta je psihološka i fizička zavisnost, ali i jaka navika. Puši se uz kafu, na pauzi, posle jela, na zabavi, zbog stresa, iz dosade… Sve češće, pored prvenstveno zdravstvenih motiva, razlog da se prestane s pušenjem jesu i visoke cene cigareta, kažu stručnjaci.

Pušenje je atak na svaki deo tela

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pušenje šteti gotovo svakom organu u telu, vodi u bolest i narušava zdravlje pušača u celini. Pušenje povećava rizik za nastanak karcinoma pluća, oboljenja srca, hronične opstruktivne bolesti pluća, čak i za razvoj dijabetes melitusa. Izlaganje duvanskom dimu štetno je i u pasivnom obliku.

– Pušenje povećava rizik od tuberkuloze pluća, pojedinih bolesti očiju, izaziva probleme sa imunološkim sistemom. Najčešće bolesti koje se povezuju sa pasivnim pušenjem su karcinom pluća, šlog i koronarna bolest srca kod odraslih, a kod dece povećani rizik za sindrom iznenadne smrti odojčeta, akutne respiratorne infekcije, oboljenja srednjeg uha, teže oblike astme, kao i slabiji razvoj pluća – kaže za portal eKlinka psihijatar iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu, dr Marija Sarajlija.

Kada je sve podređeno cigareti

Američki pisac Mark Tven reako je: „Prestati s pušenjem je lako, uradio sam to sto puta“. Nikotin, zaista kako nam objašnjava dr Sarajlija, ume nekada da stvori, tako jaku zavisnost da mu se podrede dnevne obaveze i da se sve završi nemirom ili nesanicom. Problematični obrazac upotrebe duvana, traje bar 12 meseci i postoje jasni kriterijumi koji ga definišu kao problem zavisnosti, objašnjava dr Sarajlija.

–Ključni kriterijumi su korišćenje duvana u većim količinama i dužem trajanju, neuspešni pokušaji da se smanji ili kontroliše upotreba duvana. Vreme koje se provodi u aktivnostima povezanim sa duvanom je dugo i često narušava dnevne obaveze. Žudnja za konzumiranjem duvana je jaka i nastavlja se sa upotrebom duvana, uprkos saznanjima o štetnim efektima. Uočava se i porast tolerancije, odnosno potreba za povećanom količinom duvana i posle prestanka korišćenja. Javlja se i apstinencijalni sindrom koji karakterišu razdražljivost, frustracija, anksioznost, teškoće pri koncentraciji, povećan apetit, nemir, depresivno raspoloženje, nesanica – objašnjava dr Marija Sarajlija.

Kako nikotin deluje na mozak?

Kao i druge psihoaktivne supstance sa potencijalom za zloupotrebu, tako i nikotin, adiktivni potencijal ostvaruje putem određenih delova centralnog nervnog sistema. Nikotin ima sličnu strukturu kao acetilholin koji je važan neurotransmiter za funkcionisanje mozga.

– Za razliku od acetilholina, nikotin ulazi u nervne ćelije i remeti njihovo funkcionisanje. Redovna upotreba cigareta dovodi do povećanja broja holinergičkih receptora i promene u osetljivosti ovih receptora, što može dovesti do tolerancije na nikotin. Pušač tada treba da održava redovni unos nikotina, kako bi funkcionisao, pretvarajući naviku u zavisnost – pojašnjava dr Sarajlija.

Nikotin, kako dodaje naša sagovornica, stimuliše oslobađanje nekoliko neurotransmitera kao što su norepinefrin, epinefrin, vazopresin, dopamin, arginin i beta-endorfin.

–Bol i anksioznost se privremeno ublažavaju kod korisnika, a povećavaju pozitivne prijatne senzacije, takođe kratkotrajno. Unos nikotina istovremeno povećava nivo glukoze u krvi, što se generalno smatra posledicom hipersekrecije adrenalina. Smatra se da je povećana dostupnost glukoze, zajedno sa adrenalinom, odgovorna za nešto efikasnije učenje, pamćenje i budnost, koje se povezuju sa konzumacijom duvana. Porast glukoze u krvi, takođe, smanjuje apetit.“Pozitivni” kognitivni, emocionalni i drugi opisani efekti, imaju sasvim privremen karakter. Zdravstveni rizik od pušenja duvana daleko prevazilazi bilo kakav benefit – ističe dr Marija Sarajlija.

Bilo je osoba koje su počele da puše u 40. godini

Sve ovo potvđuje za portal eKlinika i master strukovna sestra Vesna Imbronjev, rukovodilac Savetovališta za odvikavanje od pušenja Doma zdravlja „Novi Sad“ koji od 1982. godine organizuje grupe za odvikavanje od pušenja. Zbog epidemiološke situacije rad u proteklom periodu bio je individualan, kako kaže, kao i da se prešlo ponovo na organizovanje grupa uz poštovanja svih mera prevencije od covid 19.

– Ljudi u grupi međusobno se bodre i osnažuju, da lakše prevaziđu apstinencijalnu krizu. Najčešći motiv za prestanak pušenje je zdravstvene prirode. Ipak, poražavajuće je to što se pušači nekada jave kada im bolest već načne organizam – kaže Imbronjev i dodaje da je uvek dobro i pravo vreme da se prekine s pušenjem.

Većina pušača prvu cigaretu zapali u pubertetu, mada ređe, ima i onih osoba koje su počele da puše posle četvrte ili čak i pete decenije života.

– Bilo je osoba koje su u zrelom životnom dobu počele da puše. To je najčešće bilo tokom rata, usled jakog stresa, straha za sebe i porodicu. Ima ljudi koji su u skloništu počeli da puše. Sva sreća tokom pandemije covid 19 nismo imali porast broja pušača, iako je bilo netačnih priča da pušači ređe oboljevaju od covid 19 – kaže Vesna Imbronjev.

Novac sve češći motiv da se prestane s pušenjem

Kao veoma bitan momenat da se ostave cigarete, obe sagovornice portala eKlinika, pored zdravstvenog ističu i kao sve prisutniji finansijski motiv. Prestaje se s pušenjem i zbog nedostatka novca.

–Posle svakog talasa poskupljenja kod nas je malo više osoba koje žele da ostave duvan. Ljudi su i ovako osiromašeni, pa taj izdatak za cigaretu nije baš mali – ističe Vesna Imbronjev.

Srbija je u samom evropskom vrhu kada je u pitanju broj pušača, smatra se da svake godine samo pušači u Beogradu izdvoje novac za cigarete u vrednosti jednog mosta. Dr Marija Sarajlija ističe da, kao razlog da se prekine s pušenjem, manjina bivših pušača navodi preventivnu dimenziju, odnosno izbegavanje buduće bolesti.

– Lekare treba podsticati da pomognu pušačima da prestanu s pušenjem. Cene cigareta, nisu dovoljno visoke. Ono što se kod naših pacijenata pojavljuje kao značajniji motivacioni faktor jeste visoka cena cigareta. Iako se u istraživanjima ne prepoznaje kao presudno, mišljenja sam i da socijalne restrikcije upotrebe duvana, imaju veoma značajno mesto u suzbijanju ove zavisnosti – kaže dr Marija Sarajlija.

U procesu odvikavanja od pušenja bitna podrška okoline

U Domu zdravlja „Novi Sad“, 80 odsto osoba, koje dođu u Savetovalište za odvikavanje od pušenja, ostavi cigarete tokom pet dana odvikavanja. Pacijenti se javljaju u grupu samo sa zdravstvenom knjižicom. Postoji i jedinstveni SOS telefon „Linija bez dima“. Od tih 80 odsto polaznika koje ostavi pušenje u Savetovalištu, njih, oko 40 odsto, ne puši ni posle jedne godine.

Doktorka Sarajlija kaže da u Specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti, pušači koji žele da ostave duvan treba da dođu sa dobrom voljom i uputom izabranog lekara iz doma zdravlja. Tretman nikotinske zavisnosti se odvija u više faza i uključuje psihoterapijski i farmakoterapijski pristup. Uzimaju se u obzir i individualne karakteristike i potrebe pacijenta, objašnjava doktorka. Pacijent se prati i jačaju se njegove snage, kako osoba ne bi ponovo počela da puši.

– Poteškoće oko prestanka pušenja su individualne i u najvećoj meri zavise od motivacije pacijenta, njegovog psihofizičkog zdravlja, stepena zavisnosti i faktora socijalnog okruženja koje može ići u prilog odvikavanju ili sasvim suprotno od toga – precizira dr Sarajlija.

Lečenje medikamentima

Prestaje se s pušenjem i uz pomoć raznih vrsta preprata za odvikavanje od pušenja, kao što su to nikotinske žvakaće gume, transdermalni flasteri, nazalni sprejevi, tablete i inhalatori, koje neke osobe primenjuju s većim ili manjim uspehom.

– U upotrebi je i lek bupropion, koji spade u grupu antidepresiva, ali se u praksi pokazao kao efikasan medikament u lečenju nikotinske zavisnosti. Postoji tendencija, ka inoviranju farmakoloških rešenja u ovoj oblasti, a savet je da se koriste isključivo u konsultaciji sa lekarom – precizira dr Sarajlija.

Moraju li uvek kafa i cigareta zajedno

Imbronjev navodi da bi bilo najbolje nastojati da se ostave cigrete, ako je to moguće bez bilo kakvih pomoćnih sredstava, ali i dodaje da cigareta stvara za razliku od svih ostalih supstanci i jaku naviku.

-Postoje kod pušača neki obrasci ponašanja. Na primer, cigareta uz prvu jutarnju kafu, pa posle obroka, na puzi, kada je dosadno, na proslavi, pa zbog stresa. Čest je obrazac kafa i cigareta, a ti obrasci ponašanja, treba da se zamene novim zdravijim navikama. Da se ujutro, na primer, pije čaj, limunada, da se unosi više voća i vode. Teba i izbegavati neka omiljena mesta za pušenje, kao na primer, fotelju u kojoj se puši i gleda televizija – kaže Imbronjev.

U Srbiji se 31. januar, obeležava kao Nacionalni dan bez duvana, ove godine, kao i prethodne, pod sloganom „365 dana bez duvana”. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdarvlje Beograd, najmanje 15.000 ljudi svake godine prevremeno umre u našoj zemlji, zbog štetnih efekata duvanskog dima.

(Telegraf.rs/eKlinika.rs)